Tatjana Daniljanc (Moskva-Venecija) je pesnikinja, filmski reditelj, slikarka. Dvostruka dobitnica nagrade međunarodnog festivala slobodnog stiha (1993, 1994, Moskva). Dobitnica poetske nagrade Noside (Italija, 2008, 2011). Autor 3 zbirke poezije: Venecijansko (Венецианское, Čeboksari, 2005, free-poetry). Belo (Белое, Moskva, 2006, edicija poezije, OGI), Crveni šum (Красный шум, Moskva, 2012, OGI). Knjiga Tatjane Daniljanc Venecijansko prevedena je na italijanski jezik (prevodilac slavista Serđio Leone) i objavljena dvojezično (na ruskom i italijanskom) 2007. u italijanskoj izdavačkoj kući Editoria Universitaria Venezia. Knjiga Belo prevedena je na poljski (prevodilac Andžej Zanajevski) i objavljena na ruskom i poljskom jeziku u izdavačkoj kući IBIS, Varšava, 2011. Tatjana Daniljanc je učesnica brojnih festivala poezije u Rusiji i Evropi: Međunarodnog festivala poezije u Đenovi (2008), Međunarodnog Poetskog Bienala u Moskvi (2007, 2011), Međunarodnog festivala „Poezija u metrou“, Varšava (2010) i dr. Poezija Tatjane Daniljanc prevedena je na engleski, poljski, francuski, kineski, mađarski, italijanski, jermenski i druge jezike.
I. NEKOLIKO OVOGODIŠNJIH POSVETA
* * *
Semjuelu Barberu
A
šta će ostati?
Šta
neće istrunuti?
Šta
će preživeti vatru?
Šta
će se sakriti da ne bude pronađeno?
Gde
je ta vlaga koja će moći,
konačno,
da utoli glad
i
očajnu žeđ, Oče?
I
gde je smeh da izleči povređenu dušu?
I
vrućina od koje očaj prosto isparava?
I
gde je flaster ljubavi?
I
gde je infuzija milosrđa?
Gde
je sve to?
Gde?
Mrak.
Kiša. Magla.
Samotna
figurica se udaljuje.
Gledam
za njom i vidim:
Izniču
Izniču
joj krila.
* * *
Klodu Leveku
Sve
kali
Sve
čini jačim
Čelik
ljudski
Bodeži
sa dve oštrice
Sećanje
kao barjak.
Sve
kali
Čini
jačim
Pravijim
Istinitijim
Bližim
Suštinskijim.
Нема коментара:
Постави коментар