ROLAND ORČIK

Roland Orčik je rođen u vojvođanskom gradu, Bečeju (1975.) Od 1992. živi u Segedinu (Mađarska). 2002. je diplomirao na Segedinskom univerzitetu. Trenutno radi na Segedinskom Univerzitetu kao asistent Slavističke Filološke Katedre. Piše poeziju, eseje, kritike, studije i prevodi južno slovenske književnosti na mađarski jezik. Pesme su mu prevedene na bosanski, engleski, francuski, hrvatski, rumunski, srpski, slovenački i španski jezik. Dosad je objavio tri pesničke zbirke: Rozsdamaró (Zaštita od korozije, 2002), Holdnak, Arccal (Mesecu, Licem; 2007), Mahler letöltve (Skinuti Maler, 2011).

Žarulja u mulju

Seo sam na stablo,
telo uz telo sa Tisom.
Nosila je granje
zeleno-smeđa reka.
Žarulja se zaglavila
među grane koje su isplivale na obalu.
Na tankoj pukotini stakla
lagano je procurila peščana voda.
U divljem ambijentu praćakao se
bivši lučonoša.
Kao da je tražio svoje korene
u mulj potonulom,
na raspad spremnom
donjem svetu Tise –
nesposoban da propadne.

Reportaža iz Lajbaha

Gustav bi posle svake predstave
stukao dve čaše plzenskog
– ni manje ni više –
sa pajtosima iz gostionice Pri Roži.

Tako je započelo dirigentsko čudo:
Čarobna frula i dve čaše piva.

Ljubljana je u to vreme tek zakrpa
na poderanom džaku K. und K. Monarhije.
Država skrbi – krevelji se stotinu
godina kasnije grupa Lajbah.

Padoše imperije, jedna na drugu,
Uz muzičku pratnju uši što para,
Al’ nije se menjala suština stara.
Ako ništa, a ono zbog muzike: vredelo je truda.