Alis Medikot (Alice Maddicott) je pesnikinja i umetnica iz
Zapadnog dela Engleske, čiji rad često istrazuje odnos između sećanja i mesta,
grada i sela i sakrivenih ličnih istorija. Ova tema ju je odvela kako do
klasičnije poezije tako i do široke palate posebno osmišljenih
poetskih projekata vezanih za specifična mesta i mogu se pogledati na njenom
sajtu http://www.andtheghostssosilver.com/. Trenutno vodi projekte i
radionice u školama i muzejima koji za cilj imaju poetsku edukaciju, sarađujući
sa umetnicima i muzičarima. Takođe piše prozu i scenarije za dečije TV emisije.
Ana Seferović, rođena u
Beogradu, diplomirala je na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. Objavila je tri knjige poezije Duboki kontinent
(Matica Srpska, 2000), Beskrajna zabava (Narodna knjiga, 2004), Zvezda
od prah-šećera (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva,
2012). Koautorka je antologija Diskurzivna tela poezije (AŽIN, 2004), Tragom
roda smisao angažovanja (DEVE, 2006), 24/7 tragom ljubavi (DEVE,
2007). Koautorka je drame Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga,
(Scena, 2008, izvedena u režiji Maje Mirković u Parobrodu 2012. i u režiji
Bojana Đordjeva na Trećem programu Radio Beograda 2012), kao i drame Plovidba.
Objavila je poeziju i prozu u mnogim časopisima i prevedena je na mnoge jezike.
Jedna je od urednica
antologije 11 9/Web Streaming Poetry, kao i Supernovapoetry.net
platforme, koja spaja poeziju sa drugim umetnostima. Živi u Londonu.
Grad
III
Pravo u led
Omekšala i željna
Nuklearna
igračica-
Igraj za mene…
Zavrti se pravo
kroz meso sve do smrznutih kostiju
Tamo gde se
sakrivam u ožiljcima od praistorijskog oruđa
Igraj samo za
mene…
Devojka sa drevnim
sabljastim zubima
Ti blistaš i
Nemoj da staješ
Zbog vetrom
iscepane odeće
Somnambulično –
moje
Telo – ono ima
svoj sopstveni um
Nastavi
Pregazi
Kriva i sva svoja
Ostavi ih
Oni su ionako
izgubljeni u toploti
Samo oni koji su u
pokretu preživljavaju
(noćne more o
civilizovanim, okrutnim ljudima)
Izgubi ih
To nije moj Divlji
Sever
(izložbeni
primerci omamljuju svojom svežinom)
Ostavi ih
Da se istope
iz potpuno pogrešnih razloga
I spavaj čvrsto,
konačno, dok te sneg prekriva nežno
(Sećam se, kao
dete verovala sam da sneg ima svoje sopstveno vreme, koje pobeđuje vreme sveta,
pobeda lomljivih kristala, nad oštrom, bučnom konstrukcijom sveta.)
Da li znaš da su
prve veštačke pahulje
Uzgajene na
zečijem krznu?
Svaka različita
Sa svih šest
osetljivih strana
Prozirno
nestajanje
Kroz tamno drveće
horizont izgleda kao zatvorenik,
Sunce je veliko i
hladno (široke ravnice, bizoni i njihova tepih krzna )
Dani su tako dugi
Minimalna tama
Beli paukovi
napravljeni od čipke
Cupkaju tiho po
brašnjavom plaštu suknje
Prate veliku
migraciju
Taj veliki odlazak
Ali ja…
Led prekriven
prašinom me jedino zanima (kako da hodam kad moje odredište nije prisutno?)
Menja teksturu
Čista sam ovde
Udaljena sam
Držim ih
među prstima dok se ne rastvore u vidiku
Koji topi se jasno
Postaje providan
(posmatrači i
njihovi snajperi, na svu sreću trgovi ovde ne postoje)
Čvrstina postaje
ništa
(način na koji
izgledaš na svetlu, ti izgledaš dobro na svetlu, isijavaš)
Sve nas okružuje
(svetlucava brda,
crveni obrazi, sjajna stopala, mi se igramo mi ne stižemo)
Ne možeš da
stigneš u ništa
I to ništa
je jedino dovoljno
Tvoje usne
ljubičaste ukrućene prelamaju svetlost
Napredujemo u
nestajanje
(svetlost je
najčudnija pojava)
...
Нема коментара:
Постави коментар