Sve što imam je na prodaju.
Soba, knjige, moje ruke, klavir, escajg, sav pribor.
Ne prodajem da se obogatim, nego da osiromašim.
Prodajem onom ko ponudi najmanje.
Na tvom mestu u ljubavnoj postelji zadržao se miris tek istopljenog
snega.
Slast prošle zime, dečja rukavica, ispijena flaša vina.
Postojanost je u preobražaju, gubicima, da, u nepostojanom.
Nijedna svetlost nije kao svetlost ljudskog bića.
Zašto se žaliti što reka teče ka moru, na ove divne obale, koje promiču.
I
Ona se zove Siri Vilhelmina i ima šest godina
Ona je ćerka mog sina, ja sam, prema tome, njen deda
Ona je jača od mene
Ona ima snage da satima vrti hula-hop
Ona može da uradi pet zvezda
Kad poraste, biće princeza
(ma, ne! već se predomislila?)
Ona je očaravajuća, ali može i da bude pravo derište
(što je dobro s obzirom na budućnost)
Ona se pozdravlja sa mnom tako što me lupa po stomaku
Za koji tvrdi da je najveći na svetu
Kad je zamolim da prestane, lupa još jače
Pokazuje gde su joj ispala tri sekutića, četvrti se klati
(niz zuba je lep kao ruševina grčkog hrama)
Kad se smeje čitav svet se smeši
Ume da čita i da piše, ali hoće da joj ja čitam
Sve knjige koje joj čitam zna napamet
Kad nešto progrešno pročitam odmah me ispravlja
To je, u stvari, usmeno saslušanje u kome proverava
da li sam uradio domaći zadatak
Ponekad mi se pred jutro zavuče pod pokrivač
Postoji li tad neko zadovoljniji od mene?
Za nekoliko godina biće mlada žena koja možda ponekad pomisli na
svog dedu.
Нема коментара:
Постави коментар