ĐOKO ZDRAVESKI

Đoko Zdraveski je rođen 1985. godine u Skoplju. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Blaže Koneski u Skoplju. Trenutno radi kao lektor za makedonski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu i redovno putuje Niš ekspresom. Piše poeziju, kratke priče i eseje, a najduže i najposvećenije piše svoj magistarski rad. Objavio je dve knjige poezije: Palindrom sa dva n (Палиндром со две н, 2010) i Kućica za ptice selice (Куќичка за птици-преселници, 2013). U saradnji sa još nekoliko pesnika iz Srbije i Makedonije objavio je knjigu Tortu kroz prozor (2010). Njegova poezija je uvršćena u nekoliko antologija mlade poezije: Van kutije (antologija nove poezije JU-prostora, 2009), Novi makedonski haiku talas (Нов македонски хаику-бран, 2011), Vetar donosi lepo vreme (Ветерот носи убаво време, антологија на најмладата македонска поезија и проза, 2012), Lirski dodekameron (Лирски додекамерон, антологија на младата македонска поезија, 2012). Prevođen je na srpski, hrvatski, slovenački i engleski jezik. Osnivač je tri nenastupajuća benda: Partitivni genitiv, Promućurni žmirkavci, Ćelavi dvosed i prosedi trosed bend.

nek se zove: rastanak

natashanti i umbertu branku

kad budem otišao iz ovog grada –

a moraću jednog dana,

jer putnik sam

i dom svoj nemam –

ostaviću iza sebe jednu priču

između četiri zida

ispisane reči

između četiri zida

upijene mirise

jedan pogled kroz prozor

jedan mesec

jedan sunčev zalazak

putnike neke

koji su ostavljali tragove

kada su prolazili kroz mene

ostaviću svoju priču

nekome za koga će biti nevidljiva

i sa sobom poneću je

nehotice

a vas,

vas kome ću ostaviti?

 

kućica za ptice selice

moje levo rame

je ljuljaška

iz tvog sna

u njemu prespavavaš

jutarnje ćutanje staraca

koji piju kafu po terasama

soliter nam zaslanja

sunce

ili skriva nâs od njega

stopala

otkrijena grle se

u dnu kreveta

prozor širom otvoren

progutao parče neba

rasporenog od

sreće izbrojane do deset

u uglu

pauk brodolomnik

kroji planove

za novi dom

naš je

kućica za ptice selice

mi smo

brodić od papira usred potopa

koji vapi

za kopnom

zapušujem uši

tišinom

stavljam zavese na prozore

i počinjem da predem

kao mačka