четвртак, 07. мај 2015.

Klaudiju Kormartin / Claudiu Komartin

Klaudiju Komartin rođen je 1983. u Bukureštu. Debitovao je knjigom poezije Lutkar i druge nesanice (2003, 2007), za koju je dobio najznačajnije nagrade za debi u Rumuniji, uključujući i Nacionalnu nagradu „Mihaj Eminesku” Opera Prima. Za knjigu Kućni cirkus (2005, objavljenu uz CD sa autorovim čitanjem) dobio je Nagradu Rumunske akademije za poeziju. Slede knjige Godišnje doba u Berčenju (2009, 2010) i kobalt (2013), kao i dvojezična antologija na rumunskom i nemačkom jeziku Und wir werden die Maschinen für uns weinen lassen / I pustićemo mašine da plaču umesto nas (Edition Korrespondenzen, Viena, 2012, prevod Georg Aescht).
Njegova poezija je prevedena i objavljena u časopisima i antologijama na engleskom, francuskom, holandskom, švedskom, poljskom, bugarskom, korejskom, japanskom, srpskom itd. Bio je učesnik brojnih književnih radionica i međunarodnih festivala u preko 20 zemalja Evrope i Azije.
Preveo je pet romana sa francuskog jezika i poeziju sa engleskog, francuskog i italijanskog jezika.

Od 2010. godine je glavni urednik časopisa „Poesis international” i Izdavačke kuće Max Blecher. Uredio je oko 50 knjiga poezije i antologija, a koautor je dve pozorišne predstave, postavljene 2008, odnosno 2010. godine.

Claudiu Komartin was born in Bucharest in 1983. His first poetry collection, “The Puppeteer And Other Insomnia” (2003, 2007) won the most prestigious awards for literary debut (among which “Mihai Eminescu” National Award). He also published Domestic Circus (2005), which was awarded The Romanian Academy Poetry Prize, A Season in Berceni (2009, 2010) and “Cobalt” (2013). He is also co-author of two plays and of three antologies of Romanian contemporary poetry.
A selection from his work was translated in German by Georg Aescht: Und wir werden die maschinen für uns weinen lassen (Ed. Korrespondenzen, Vienna, 2012).
His poetry was translated into more than 15 languages and he participated in numerous international poetry festivals, residencies, book fairs and workshops (London, Paris, Vienna, Berlin, Belgrade, Praga, Zagreb, Bruxelles, San Sebastian, Novi Sad, Sarajevo, Göteborg, Poznan, Druskininkai, Istanbul, Tel Aviv, Seoul).
Since 2010, Claudiu Komartin is editor-in-chief of “Poesis international” literary magazine and of “Max Blecher” Publishing House. He is also coordinating a popular reading club in Bucharest, called “Institutul Blecher”.
He translated literature from French, English and Italian (most notable: Matthew Sweeney, Pier Paolo Pasolini, JMG Le Clezio, Tahar Ben Jelloun, Philippe Claudel).

Sebastijan Dulude / Sébastien Dulude

Sebastijan Dulud je rođen 1976. godine u Montrealu, u Kanadi. Od 2007. godine objavljuje poeziju u raznim časopisima i umetničkim knjigama. Autor je “Chambres” (2013), knjige sastavljene od pesama i fotografija sa nekih od njegovih umetničkih performansa, kao i “Ouvert l’hiver” (2015), zbirke ultra-kratkih zimskih pesama. Takođe je 2013. objavio esej o estetici tipografije u poeziji 1950-ih godina.

Razvio je veliko iskustvo u javnom čitanju poezije; njegova čitanja uključuju i veoma zahtevno lično angažovanje, čime stvara jedinstveni oblik izvođačke poezije koja postaje i intimna koliko je i nasilna. Imao je priliku da nastupa na raznim  događanjima u Kanadi, kao i Francuskoj i Belgiji. 2015. godine je dobio Nagradu publike na Internacionalnom festival poezije Trois-Rivières u Kanadi.


Chambres - Sobe, Ouvert l’hiver - Otvori ili otvorena zima, Trois-Rivières- Tri reke


Sébastien Dulude was born in Montreal, Canada, in 1976 and has been publishing poetry since 2007 in various magazines and artists books. He is the author of chambres (2013), a book comprised of poems and photographs of some of his art performances, and more recently ouvert l’hiver (2015), a chapbook of 60 ultra-short winter poems. He has also published an essay (2013) on the aesthetics of typography in 1950’s poetry.

He has developed a vast experience in public poetry reading; noticeably, some of his readings incorporate demanding actions of his own, blending in a unique form of performance poetry that becomes as intimate as it is violent. He has had the opportunity of performing in many events in Canada, as well as in France and Belgium. He’s been awarded the 2015 People’s Prize from the International Poetry Festival of Trois-Rivieres, Canada.

Kornelija Marks / Cornelia Marks

Kornelija Marks


Rođena je u Erfurtu (istočna Njemačka). Studirala je na Magistrat u Halleu/Saale germanistiku i slavistiku (sa magisterskom radom o Milošom Crnjanskom). Od 2007. živi i radi kao samostalna književna prevoditeljica i pesnikinja u Halleu/Saale. Član je društva pisaca Saksonija-Anhalt, društva njemačkih prevodilaca književnih i znanstvenih djela te udruženja „Friedrich-Bödecker-Kreis e.V. Saksonija-Anhalt“. Objavljuje svoju poeziju u časopisima i antologijama i planira novu knjigu. Piše pesme i priče od djetjinstva. Prevodi poeziju, esejistiku, priče i romani na nemački jezik. Prevela i objavilja je u Nemačkoj, dosad: Stevan Tontić, Mile Stojić, Adisa Bašić, Ferida Duraković, Amir Brka, Hadžem Hajdarević, Faruk Šehić, Miloš Crnjanski, Gordana Ćirjanić, Borislav Radović, Branko Miljković, Tatjana Bijelić, Ranko Preradović, Ranko Risojević i drugi. Često puta prepjeva i zajedno s pjesnikom André Schinkel iz Hallea/Saale pojedine bošnjačke, hrvatske i srpske pjesnike (kao to su, na primer, Stevan Tontić, Miloš Crnjanski, Borislav Radović, Branko Miljković i Hadžem Hajdarević). Detailnjije informacije i publikacije - na Internetu: www.literarni-most.de

Ivan Dobnik

Ivan Dobnik rođen 1960. godine u Celju. Pesnik, urednik, prevodilac, esejista i književni kritičar. Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je studirao filozofiju i komparativnu književnost. U periodu od 1988 – 1995. bio je zaposlen u biblioteci Bežigrad. Bio je član uredništva časopisa Apokalipsa (1998 – 2008), idejni pokretač i odgovorni urednik časopisa Poetikon (2005 - ) suosnivač Književnog društva Hiša poezije (2006 - ). Objavio je pesničke zbirke Osvobajanje (Oslobađanje), 1980; Kaligrafija lire (1999), Zapreš svoje oči (Sklopiš svoje oči), 2003; nominacija za Veronikinu nagradu 2004; Rapsodija v mrzli zimi (Rapsodija u hladnu zimu), 2005; na francuskom i slovenačkom Rhapsodie dans un hiver froide / Rapsodija v mrzli zimi (2006); Zapisi z drevesnih lističev (Zapisi sa listova drveća), 2006; na nemačkom i slovenačkom zajedno sa Andrejom Medvedom i Miklavžem Komeljom Stimmen slowenischer Lyrik / Glasovi slovenske poezije I (2007), Svetilnik (Svetionik), 2008; Bela pesem (Bela pesma), 2009; Spiva na zadnji obali / Wir schlafen an der letezen Küste (Rimbach, 2009) i Rapsodija v mrazovitata zima (Sofija, 2010). Njegove pesme su prevedene na brojne jezike. Živi i stvara u Šmatevžu (Savinjska dolina) i u Ljubljani.
(prev. Ana Ristović)

Ivan Dobnik, born in 1960 in Celje, is a poet, editor, translator, essay author, and literary critic. He studied philosophy and comparative literature at the Faculty of Arts of the University of Ljubljana. In the years 1988 to 1995 he worked at the Bežigrad Library. He was on the editorial board of the literary magazine Apokalipsa from 1998 to 2008 and is the founder and chief editor of the literary magazine Poetikon (2005-present) as well as co-founder of the Literary Association House of Poetry (2006-present). He has published the following works: Osvobajanje (‘Liberation’, 1980), Kaligrafija lire (‘Caligraphy of the Lyre’, 1999), Zapreš svoje oči (‘Closing Your Eyes’, 2003; nominated for the Veronika Award in 2004), the French-Slovene Rhapsodie dans un hiver froid / Rapsodija v mrzli zimi (‘Rhapsody in a Cold Winter’, 2006), Zapisi z drevesnih lističev (‘Tree Leaf Notes’, 2006), the German-Slovene Stimmen slowenischer Lyrik / Glasovi slovenske poezije 1 (‘Voices of Slovene Poetry 1’, 2007; with Andrej Medved and Miklavž Komelj), Svetilnik (‘The Lighthouse’, 2008), the Slovene-German Spiva na zadnji obali / Wir schlafen an der letzten Küste (‘We Sleep on the Last Shore’, 2009, Bela pesem (‘A White Poem’, 2009), Rapsodia v mrazovitata zima (Sofia, 2010), Laubschriften (2010), and Pred začetkom (‘Before the Beginning’, 2010). His poems are translated into several languages. He lives and writes in Ljubljana.
(prev. Tanja Dominko) 

Efrosini Manda-Lazaru / Euphrosyne Manta–Lazarou

Efrosini Manda-Lazaru je rođena na Kipru. Studirala je grčku filologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Atini. Od 1995. do 2003. godine je radila u Službi za edukativnu psihologiju pri Ministarstvu obrazovanja i kulture Kipra kao koordinatorka za specijalne programe za gimnazije, kao i za sastavljanje pedagoških priručnika. Od 2003. do 2011. godine je radila kao koordinatorka programa za Zonu edukativnih prioriteta u školama Stare Nikozije. Piše poeziju i prozu (uglavnom za decu). Dobitnica je Nacionalne nagrade Kipra za poeziju, za knjigu Noje u gradu, objavljenu 2012. godine. Poezija joj je prevođena na italijanski i francuski jezik. 

Poezija:
Dani Tkalje i Noći Nage, 2002.
... u ljubav ćemo ili u smrt..., 2005.
Donja suknja, 2011.
Noje u gradu, 2012.
Skupljačica mina, 2014.

Proza:
Bez Arijadne. U zemlji autizma u društvu poezije, roman, 2006.

Prijatelju, ja nisam kao ti. Pismo jednog usamljenog deteta, 2006.


Euphrosyne Manta–Lazarou was born in Cyprus. She studied Greek Literature at the Department of Philosophy at Athens University, and upon completion of her studies, she commenced her teaching career in secondary education in Cyprus.  From 1995 until 2003, she worked in the special area of Education Training Services of the Cyprus Ministry of Education and Culture as the coordinator of special programs for secondary education, as well as for the development of educational material and curriculum.  From 2003 until 2011, she worked at the Phaneromeni Schools in old Nicosia, as coordinator for the programs of Educational Priority Zone.                                  
In 2013, she was awarded with the National Prize for Poetry of the Cyprus Ministry of Education and Culture for her literary work “Noah in the city”, Planodion, 2012.
Literary work
Prose:
Without Ariadne
 In the land of  autism with poetry as a companion
Novel, Publisher Govosti, Athens 2006
My friend, I am not like you
The letter of a lonely child
2006
Poetry:
Weaver Days, Naked Nights, 2002
…to Love or Death we shall go…, 2005
The Inner Dress, Publisher, Aphi 2011
Noah in the City, Publisher, Planodion, 2012
Narkosyllektria, 2014

Furthermore, her poems and other literature have been published in journals, magazines and newspapers. 

Aleksandar Radaškjevič / Александр Радашкевич

Александар Павлович Радашкјевич, песник, есејист, преводилац, рођен 30.априла 1950. у Оренбугру, у официрској породици. Одрастао у граду Уфа. Седамдесетих година живео и радио у тадашњем Лењинграду. У СССР-у није објављиван, своје прве песничке радове поверавао професорки књижевности и преводиоцу Н. Ј. Риковој. Емигрирао у САД 1978. године. Радио у библиотеци Јелшког универзитета (Њу-Хејвен), сарађујући са естонским песником и историчаром уметности Алексисом Ранитом. Године 1983. прелази у Париз, где ради у најстаријем руском недељнику „Руска мисао“, одржавајући књижевне и пријатељске везе са И. В. Одојевцовом, К. Д. Померанцевим, З. А. Шаховском, и песницима „трећег таласа“ – Б. Кенжејевим, Н. Горбањевском, Ј. Кублановским. Од 1991–97. г. био је лични секретар Великог кнеза Владимира Кириловича и његове породице, коју је пратио током више од тридесет званичних посета по Русији, а такође и Грузији, Украјини и европским земљама.
         Почев од краја 70-их година, његове песме, рецензије, чланци и преводи нашироко су објављивани у емигрантској периодици, а од 1989, када је Михаил Дудин објавио избор његових песама у часопису „Звезда“, и у отаџбини. Године 1994. основао је при петербуршкој издавачкој кући „Ликови Русије“ књижевно-историјску библиотеку „Бели орао“.
       Аутор је осам књига поезије, прозе и превода. Члан је Савеза руских писаца и Савеза писаца XXI века. Званични је представник Међународне Федерације писаца који пишу на руском језику у Француској. Учесник је фестивала поезије у Русији, Грузији, Енглеској, Немачкој, Белгији, Индији, Израелу итд. Живи у Паризу.
          О поетском свету А. Р. током низа година писали су: Михаил Дудин, Наталија Горбањевска, Бахит Кенжејев, Евгеније Јевтушенко, Аркадиј Иљин, Галина Погожева, Нина Зардалишвили, Валдемар Вебер, Равиљ Бухараев, Лидија Григојева, Данила Давидов и др. Песме су му превођене на енглески и српски језик.
         Песничке књиге: Гоблен ( Њујорк, 1986), Оно доба (Санкт Петербург, 1997), Последњи снег (Санкт-Петербург – Париз, 2003), Ветар созерцања (Санкт-Петербург, 2008), Земаљски празници (Москва, 2013). Књига поетске прозе Лисац, или Inferno (Санкт Петербург, 2009). Књиге које је превео с енглеског: Џејмс Хабел Љубавна писма Земљи (1983), Џејмс Болдуин Ђованијева соба (2006).

Острво-сајт Александра Радашкјевича: www.radashkevich.info