субота, 25. мај 2013.

MILOŠ CRNJANSKI

Rođen je u Mađarskoj, u varošici Čongrad 26. oktobra 1893. godine. Porodica se 1896. godine seli u Temišvar gde mu je otac radio kao arhivar u sudu. U Temišvaru završava srpsku osnovnu školu, a potom, 1905. godine upisuje gimnaziju kod katoličkih fratara Piarista. Ispit zrelosti položiće školske 1911/12 godine.
Prve pesme štampao je u somborskom Golubu (1908) i u časopisu Bosanska vila (1912)
Eksportu akademiju upisuje na Rijeci 1912. godine, a već sledeće odlazi u Beč gde će studirati filozofiju.
Prve ratne godine mobilisan je u austrougarsku vojsku i ratuje u Galiciji i Italiji. U toku rata objavljuje stihove u zagrebačkom Savremeniku. Sa Ivom Andrićem bio je u uredništvu Književnog juga.
Posle Prvog svetskog rata preko Zagreba i Novog Sada odlazi kod majke. U Beograd dolazi 1919. godine. Studirao je i diplomirao (1922) istoriju i književnost na Filozofskom fakultetu. Godine 1920. odlazi u Pariz.
Sa Vidom Ružić venčaće se 1921. godine.
Od 1922. radio je kao srednjoškolski profesor istorije. Mnogo čita, piše i mnogo putuje. Posećuje Pariz, Španiju, Italiju, Skandinaviju.
Saradnik je i novinar brojnih listova i časopisa: Vreme, Politika, Naša krila, Jadranska straža. Sa Markom Ristićem 1924. uređuje novu seriju časopisa Putevi.
Godine 1934. osnovaće nedeljnik Ideje koji će izlaziti do 1935. godine.
Nekoliko godina radio je u Ministarstvu inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije: u Berlinu (1928/29), ponovo u Nemačkoj 1935/38 i  u Italiji 1939/41.
Početkom Drugog svetskog rata preko Lisabona odlazi za London gde će kratko vreme biti savetnik za štampu izbegličke vlade. Posle 1945. godine počinju mučni i teški dani izbeglištva Miloša i Vide Crnjanski koji će trajati više od 20 godina. U zemlju se vratio septembra 1965. u sedamdeset i drugoj godini života.
U stanu u Beogradu, u Maršala Tolbuhina 81,  radio je na sređivanju i objavljivanju rukopisa. Umro je novembra 1977. godine u osamdeset i četvrtoj godini.


KLAS ANDERSON

Klas Anderson je rođen 1937. godine u Helsinkiju. Lekar specijalista za psihijatriju i psihoterapiju. Član parlamenta 1987-2009. godine. Predsednik Saveza levice 1999-2007. godine. Ministar kulture 1995-98. godine. Predsednik Finsko švedskog udruženja pisaca 1978-82. godine. Prve pesme objavio je 1962. godine. Do sada ima 24 zbirke poezije, poslednja je Odaje srca (”Hjärtats rum”) iz prethodnih 50 godina u izboru Tue Foštrem, koja obuhvata i novu zbirku Volim te svojim jesenjim maglama (”Jag älskar dig med mina höstliga dimmor”). Napisao je šest proznih dela i dvadesetak drama za pozorište i radio. Džez pijanista, redovno nastupa u Finskoj.



EVA LIPSKA

Eva Lipska je rođena 1945. u Krakovu. Završila je Likovnu akademiju, ali se opredelila za poeziju. Debitovala je 1967. godine sa pesničkom zbirkom Stihovi. Godinama je radila u krakovskoj Književnoj izdavačkoj kući, bila je član redakcije časopisa Pismo, dok je od promena 1990. godine provela deset godina u Beču, kao direktor Poljskog kulturnog centra i ataše za kulturu Ambasade Republike Poljske. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Bez obzira na to prevođena je na tridesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih pesničkih festivala u svetu. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada (Kościelski Fund Award, Ženeva, 1973. i Robert Graves Pen Club award 1979). Poslednjih godina kandidat je za Nobelovu nagradu. Pored poezije pisala je i prozu i drame, kao i tekstove za krakovski kabare Podrum kod ovnova (Srca na biciklima, Krakov, 2004) i za rok grupe.


STEVAN TONTIĆ

Stevan Tontić rođen je 1946. kod Sanskog Mosta, Bosna i Hercegovina. Završio studij filozofije sa sociologijom na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Od 1993. do 2001. živeo je u egzilu u Nemačkoj. Pesnik, prozaist, esejist, prevodilac s nemačkog. Zbirke pesama: Nauka o duši i druge vesele priče (1970), Tajna prepiska (1976), Hulim i posvećujem (1977), Crna je mati nedjelja (1983), Prag (1986), Ring (1987), Sarajevski rukopis (1993 i 1998), Blagoslov izgnanstva (2001) , Sveto i prokleto (2009) i Svakodnevni smak svijeta (2013). Autor je romana Tvoje srce, zeko (1998) te antologija Novije pjesništvo Bosne i Hercegovine (1990) i Moderno srpsko pjesništvo (1991). Objavljena su mu Izabrana djela u 4 toma (2009). Dela su mu prevedena na više jezika, dobitnik je nacionalnih i međunarodnih nagrada: nagrade Bavarske akademije lepih umetnosti, nagrade grada Hajdelberga „Književnost u egzilu“.


TUA FOŠTREM

Tua Foštrem je rođena 1947. godine u mestu Borgo, Finska, a danas živi u Helsinkiju. Pripada finsko-švedskoj manjini, piše na švedskom jeziku. Prvu knjigu objavila je 1972. godine, ukupno je objavila 12 zbirki poezije. Najvažnija dela: Snežni leopard (Snow Leopard) 1987, Parkovi (The Parks) 1992, Pošto sam provela noć među konjima (After Spending a Night Among Horses) 1997, Pesme (Songs) 2006, Jedno veče u oktobru veslala sam na jezeru (2012). Zbirke poezije prevedene su na finski, danski, holandski, engleski, francuski, nemački, španski. Dodeljena joj je Nagrada nordijskog saveta za književnost 1998, Belmanova nagrada Švedske akademije 2003. godine.


GABRIJEL ROZENSTOK

Gabrijel Rozenstok (1949) je pesnik, romanopisac, pisac dramskih tekstova, autor i prevodilac preko 160 knjiga, većinom na irskom (gaelski). Predavao je haiku na pesničkoj akademiji Schule fur Dichtung u Beču i na književnom festivalu Hyderabad Literary Festival u Indiji. Takođe piše za decu. Među antologijama u kojima je zastupljen je i Best European Fiction 2012 (Dalkey Archive Press, SAD). Njegove knjige mogu se kupiti preko prodavnica Amazon, Kobo, Nook Books i drugim i na sajtovima kao što je Poetry Chaikhana. Where Light Begins je izbor haiku pesama a The Invisible Light sadrži haiku na irskom, engleskom, španskom i japanskom, sa radovima američkog profesionalnog fotografa Rona Rozenstoka. Među novijim knjigama su pesme na irskom jeziku pesnika K.Satchidanandan, Ko Un, Hemant Divate i Dileep Jhaveri.
Rozenstok je član Irske akademije umetnosti i književnosti Aosdana. Sledeća zbirka pesama zove se The Last Sasquatch a delo u nastanku, na irskom, engleskom i japanskom jeziku, zove se The Naked Octopus, erotski haiku.

SNEŽANA MINIĆ

Snežana Minić je rođena u Nišu 1958, gde je pohađala osnovnu i srednju školu. Završila je studije nemačkog jezika i književnosti na Univerzitetu u Beogradu. Prve pesme i prevode objavljivala je u beogradskim književnim časopisima, još tokom studija. Može se reći da je pripadala grupi pisaca okupljenih oko magazina Književna reč. Njena prva zbirka Slike za kulise objavljena je 1981. godine (Pegaz) i na Filološkom fakultetu magistrirala sa temom Recepcija poezije Gotfrida Bena u srpsko-hrvatskom jeziku. Takođe je objavila sledeće zbirke: Devet duša (1987) Jednolija, dvolija (1993), Nemačke pesme (2002), Zlato i srebro (Povelja, Kraljevo 2009) Izbor njene poezije takođe se nalazi na nemačkom u Klagenfurtu, Austria (Drava Verlag, 2012), pod naslovom Ostwärts, Westwärts ( Istočno, Zapadno), u prevodu Matiasa Jakoba. Od 1992. godine ona živi u Hamburgu (Nemačka), gde radi kao predavač i prevodilac za srpski jezik.

петак, 24. мај 2013.

RALF ANTBAKA

Ralf Antbaka je finski/finsko švedski pesnik, izdavač, kritičar, profesor. Rođen 1963. godine u Krunubiju, a od 1990. godine živi u Vasi. Svestrano aktivan u oblasti književnosti od kraja 1980-tih. Prvo delo objavio je 1994. godine, a do sada je objavio osam knjiga. Inicijator i umetnički direktor književnog festivala Vasa LittFest 2001-2004. Osnovao je izdavačku kuću Ellips 2010. godine sa književnicom Metom Skug. Urednik od jeseni 2011. godine je i književnica Katarina Gripenberg. Oblasti interesovanja izdavačke kuće su poezija, kratka proza, esejistika, kao i inovativni tekstovi uopšte. Polja (Fält), Schildts & Söderströms 2013, pesme Magnetski memoari (Magnetmemoarerna), Ellips 2011, esej/pesme Ostrobotnijska gotika (Österbottnisk gotik), Pequod/Söderströms 2008, pesme Wunderkammer, Söderströms 2008, pesme Šest koraka pod vodom (Six Steps Underwater/Kuusi askelta veden alla/Sex steg under vatten), Smith/Doorstop 2006, poezija/proza (sa Steve Dearden, Marko Hautala, Kath Mckay, Carita Nyström, Adam Strickson), Riba koja može da se vidi (En fisk som man kan se), Söderströms 2004, pesme
Kafe morska sirena (Café Sjöjungfrun), Söderströms 1999, pesme
Košnice noću (Bikupor om natten), Söderströms 1996, pesme
Oko za oko (Öga för öga), Söderströms 1994, pesme
www.sets.fi/Author.php?id=610
www.ellips.fi
www.intland.net


четвртак, 23. мај 2013.

IGOR ISAKOVSKI



Igor Isakovski, pisac, pesnik, prevodilac, rođen je 19.09.1970. u Skoplju, Makedonija. Završio je studije Svetske i komparativne književnosti na Univerzitetu Ćirila i Metodija u Skoplju, gde je sada na doktorskim studijama. Magistrirao u Centru za Evropske studije (Rodovi i Kultura) u Budimpešti. Osnivač je prvog makedonskog e-časopisa: Blesok – književnost i druge umetnosti (http://blesok.mk). Radi kao glavni urednik u svojoj izdavačkoj kući Blesok.
Objavio je knjige: Pisma (Писма), roman, 1991; Crno sunce (Црно сонце), pesme, 1992; Eksplozije, trudna mesečina, erupcije... (Експлозии, трудна месечина, ерупции...), priče, 1993; Vulkan – Zemlja – (Вулкан Земја –), pesme, 1995; – Nebo (– Небо), pesme, 1996; Blues govornica (Blues говорница), kratka proza, 2001; Peščani sat (Песочен часовник), priče, 2002; Duboko u rupi (Длабоко во дупката), pesme, 2004; Plivanje u prašini (Пливање во прашина), roman, nagrada Prozni majstori, 2005, 2010; Blues govornica II (Blues говорница II), Godišnja nagrada za najbolji dizajn štampane knjige, 2006; Stažirajući za sveca (Стажирајќи за светец), pesme, 2008, Noć je najtamnija pre svitanja (Ноќта е најтемна пред разденување), pesme, 2009, nagrada IV Beogradskog festivala poezije i knjige, 2010; Vulkan – Zemlja – Nebo (Вулкан – Земја – Небо), pesme, 2010; Ljubavna (Љубовна), pesme, 2011; Smrt ima kosu od morske trave (Смртта има коса од морска трева), pesme, u pripremi, 2013.
i CD-ROMove: M@Pa, 2001. i Babylonia, 2004.
Preveo je više od pedeset knjiga (esejistike, poezije i proze).
Njegove pesme i priče objavljene su u dvadesetak zemalja.
Izbori iz poezije: I to je život (Crna Gora, 2007), Iz bliskov in ognja ( Slovenija, 2011) i Madam Hyde, Mister Hyde (Holandija, 2012). Drugi izbori iz poezije: Sijanje smijeha, I & Tom Waits. Druge prevedene knjige: – Sky, Sandglass. Knjiga priča Peščani sat, (Hrvatska, 2012); knjiga izabranih i novih pesama Dlanovi puni srče / Дланки полни срча (Srbija, 2012).
Zastupljen je u brojnim izborima i antologijama u Makedoniji i inostranstvu.

TATJANA DANILJANC



Tatjana Daniljanc (Moskva-Venecija) je pesnikinja, filmski reditelj, slikarka. Dvostruka dobitnica nagrade međunarodnog festivala slobodnog stiha (1993, 1994, Moskva). Dobitnica poetske nagrade Noside (Italija, 2008, 2011). Autor 3 zbirke poezije: Venecijansko (Венецианское, Čeboksari, 2005, free-poetry). Belo (Белое, Moskva, 2006, edicija poezije, OGI), Crveni šum (Красный шум, Moskva, 2012, OGI). Knjiga Tatjane Daniljanc Venecijansko prevedena je na italijanski jezik (prevodilac slavista Serđio Leone) i objavljena dvojezično (na ruskom i italijanskom) 2007. u italijanskoj izdavačkoj kući Editoria Universitaria Venezia. Knjiga Belo prevedena je na poljski (prevodilac Andžej Zanajevski) i objavljena na ruskom i poljskom jeziku u izdavačkoj kući IBIS, Varšava, 2011. Tatjana Daniljanc je učesnica brojnih festivala poezije u Rusiji i Evropi: Međunarodnog festivala poezije u Đenovi (2008), Međunarodnog Poetskog Bienala u Moskvi (2007, 2011), Međunarodnog festivala „Poezija u metrou“, Varšava (2010) i dr. Poezija Tatjane Daniljanc prevedena je na engleski, poljski, francuski, kineski, mađarski, italijanski, jermenski i druge jezike. 


ROLAND ORČIK



Roland Orčik je rođen u vojvođanskom gradu, Bečeju (1975.) Od 1992. živi u Segedinu (Mađarska). 2002. je diplomirao na Segedinskom univerzitetu. Trenutno radi na Segedinskom Univerzitetu kao asistent Slavističke Filološke Katedre. Piše poeziju, eseje, kritike, studije i prevodi južno slovenske književnosti na mađarski jezik. Pesme su mu prevedene na bosanski, engleski, francuski, hrvatski, rumunski, srpski, slovenački i španski jezik. Dosad je objavio tri pesničke zbirke: Rozsdamaró (Zaštita od korozije, 2002), Holdnak, Arccal (Mesecu, Licem; 2007), Mahler letöltve (Skinuti Maler, 2011).


ALIS MEDIKOT / ANA SEFEROVIĆ



Alis Medikot (Alice Maddicott) je pesnikinja i umetnica iz Zapadnog dela Engleske, čiji rad često istrazuje odnos između sećanja i mesta, grada i sela i sakrivenih ličnih istorija. Ova tema ju je odvela kako do klasičnije poezije tako i do široke palate posebno osmišljenih poetskih projekata vezanih za specifična mesta i mogu se pogledati na njenom sajtu http://www.andtheghostssosilver.com/.  Trenutno vodi projekte i radionice u školama i muzejima koji za cilj imaju poetsku edukaciju, sarađujući sa umetnicima i muzičarima. Takođe piše prozu i scenarije za dečije TV emisije.
 
 
Ana Seferović, rođena u Beogradu, diplomirala je na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je tri knjige poezije Duboki kontinent (Matica Srpska, 2000), Beskrajna zabava (Narodna knjiga, 2004), Zvezda od prah-šećera (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2012). Koautorka je antologija Diskurzivna tela poezije (AŽIN, 2004), Tragom roda smisao angažovanja (DEVE, 2006), 24/7 tragom ljubavi (DEVE, 2007). Koautorka je drame Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga, (Scena, 2008, izvedena u režiji Maje Mirković u Parobrodu 2012. i u režiji Bojana Đordjeva na Trećem programu Radio Beograda 2012), kao i drame Plovidba. Objavila je poeziju i prozu u mnogim časopisima i prevedena je na mnoge jezike.
Jedna je od urednica antologije 11 9/Web Streaming Poetry, kao i Supernovapoetry.net platforme, koja spaja poeziju sa drugim umetnostima. Živi u Londonu.

MILAN DOBRIČIĆ



Milan Dobričić, rođen 1977. godine u Beogradu
Diplomirao svetsku i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu. Završio Beogradsku Otvorenu Školu.
Jedan od osnivača Udruženja Treći Trg (www.trecitrg.org.rs) i međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige TRGNI SE! POEZIJA!.
Radi kao prevodilac sa engleskog i italijanskog jezika.
Objavljivao poeziju i prozu u časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji/Kataloniji, Turskoj.
Objavio dve priče u zborniku Najkraće priče 2006 (Alma, Beograd). Objavio koautorsku knjigu proze Dnevnik 2000 (CSM, 2001), zbirke pesama Pritisak (CSM, 2002), Dovijanje (Treći Trg, 2006), Blagosloveni gubitnici (Društvo Istočnik, 2009), Lirika i tako... (Treći Trg, 2013) i zbirku kratkih priča Ceđ (Treći Trg, 2010). Učesnik u projektu WordExpress kao pesnik i prevodilac. Prevođen u časopisima na engleski, francuski, poljski, rumunski, katalonski, češki, slovenački, turski i hebrejski jezik.
Preveo s engleskog roman velškog pisca Ovena Martela Drugi čovek (Treći Trg, 2011), zbirku pesama Paskal Peti Zoo otac (Treći Trg, 2012), i zbirku pesama Gabrijela Rozenstoka Tragom njenog imena (sa Gorjanom Rajić, Treći Trg, 2013).

DEJAN MATIĆ



Dejan Matić rođen je 1979. u Kruševcu. Diplomirao srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Poeziju objavljuje u književnim časopisima. Jedan od osnivača udruženja Treći Trg, direktor međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige “Trgni se! Poezija” i urednik književnog časopisa Treći Trg. Objavio je zbirku pesama Između trideset treće i smrti (Društvo Istočnik, 2013). Živi u Beogradu.

HEJDI FON VRIKT



Hejdi fon Vrikt rođena 1980, je finsko-švedska pesnikinja i honorarna novinarka koja živi u Turkuu na jugozapadu Finske. Nakon što je 2002. godine pobedila na književnom konkursu Arvid Merne objavila je četiri zbirke pesama. Poslednja delta, objavjena je u jesen 2012. godine. Njene pesme se mogu okarakterisati kao minimalističke, mada takođe i neke epske pokušaje opisivanja sveta. Česte teme njenih pesama su svakodnevni život, priroda i crni humor. Hejdi fon Vrikt je trenutno i urednik književnog časopisa Presens.

ĐOKO ZDRAVESKI



Đoko Zdraveski je rođen 1985. godine u Skoplju. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Blaže Koneski u Skoplju. Trenutno radi kao lektor za makedonski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu i redovno putuje Niš ekspresom. Piše poeziju, kratke priče i eseje, a najduže i najposvećenije piše svoj magistarski rad. Objavio je dve knjige poezije: Palindrom sa dva n (Палиндром со две н, 2010) i Kućica za ptice selice (Куќичка за птици-преселници, 2013). U saradnji sa još nekoliko pesnika iz Srbije i Makedonije objavio je knjigu Tortu kroz prozor (2010). Njegova poezija je uvršćena u nekoliko antologija mlade poezije: Van kutije (antologija nove poezije JU-prostora, 2009), Novi makedonski haiku talas (Нов македонски хаику-бран, 2011), Vetar donosi lepo vreme (Ветерот носи убаво време, антологија на најмладата македонска поезија и проза, 2012), Lirski dodekameron (Лирски додекамерон, антологија на младата македонска поезија, 2012). Prevođen je na srpski, hrvatski, slovenački i engleski jezik. Osnivač je tri nenastupajuća benda: Partitivni genitiv, Promućurni žmirkavci, Ćelavi dvosed i prosedi trosed bend.


BOJAN VASIĆ


Bojan Vasić (1985, Banatsko Novo Selo), apsolvent na grupi za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Uređivao je studentski časopis Znak. Prva zbirka pesama Srča (nagrade Mladi Dis i Matićev šal) izašla je 2009. godine. Druga, Tomato (2011), i treća, Ictus (2012), izašle su kao samizdat. 






среда, 22. мај 2013.

PROGRAM 7. BEOGRADSKOG FESTIVALA POEZIJE I KNJIGE "TRGNI SE! POEZIJA!"



TI, MEĐUTIM...
MILOŠ CRNJANSKI

TRGNI SE! POEZIJA! 07

7. BEOGRADSKI FESTIVAL POEZIJE I KNJIGE

27/05 – 01/06/013
 


UČESNICI

P e s n i c i
Klas Anderson (Finska), Eva Lipska (Poljska), Stevan Tontić (Bosna i Hercegovina), Tua Forštrom (Finska), Gabrijel Rozenstok (Irska), Snežana Minić (Nemačka/Srbija), Ralf Antbaka (Finska), Igor Isakovski (Makedonija), Tatjana Daniljanc (Rusija), Roland Orčik (Mađarska), Alis Medikot (Velika Britanija), Ana Seferović (Velika Britanija/Srbija), Milan Dobričić (Srbija), Hejdi fon Vrikt (Finska), Dejan Matić (Srbija), Đoko Zdraveski (Makedonija), Bojan Vasić (Srbija)...


уторак, 21. мај 2013.

7. BEOGRADSKI FESTIVAL POEZIJE I KNJIGE "TRGNI SE! POEZIJA!"

Festival će biti održan od 27.maja do 1. juna u Biblioteci grada Beograda, 
pod sloganom "Ti, međutim..." po stihu pesnika Miloša Crnjanskog kome je posvećen omaž. Na festivalu će učestvovati više od 25 pesnika, prevodilaca i umetnika iz preko 12 zemalja, među kojima i poljska pesnikinja Eva Lipska, kandidatkinja za Nobelovu nagradu.
Festival je organizovan u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda. 
Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Generalni sponzor festivala je Erste Bank.