четвртак, 23. мај 2013.

ALIS MEDIKOT / ANA SEFEROVIĆ



Alis Medikot (Alice Maddicott) je pesnikinja i umetnica iz Zapadnog dela Engleske, čiji rad često istrazuje odnos između sećanja i mesta, grada i sela i sakrivenih ličnih istorija. Ova tema ju je odvela kako do klasičnije poezije tako i do široke palate posebno osmišljenih poetskih projekata vezanih za specifična mesta i mogu se pogledati na njenom sajtu http://www.andtheghostssosilver.com/.  Trenutno vodi projekte i radionice u školama i muzejima koji za cilj imaju poetsku edukaciju, sarađujući sa umetnicima i muzičarima. Takođe piše prozu i scenarije za dečije TV emisije.
 
 
Ana Seferović, rođena u Beogradu, diplomirala je na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je tri knjige poezije Duboki kontinent (Matica Srpska, 2000), Beskrajna zabava (Narodna knjiga, 2004), Zvezda od prah-šećera (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2012). Koautorka je antologija Diskurzivna tela poezije (AŽIN, 2004), Tragom roda smisao angažovanja (DEVE, 2006), 24/7 tragom ljubavi (DEVE, 2007). Koautorka je drame Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga, (Scena, 2008, izvedena u režiji Maje Mirković u Parobrodu 2012. i u režiji Bojana Đordjeva na Trećem programu Radio Beograda 2012), kao i drame Plovidba. Objavila je poeziju i prozu u mnogim časopisima i prevedena je na mnoge jezike.
Jedna je od urednica antologije 11 9/Web Streaming Poetry, kao i Supernovapoetry.net platforme, koja spaja poeziju sa drugim umetnostima. Živi u Londonu.




Grad

III

Pravo u led
Omekšala i željna
Nuklearna igračica-
Igraj za mene…

Zavrti se pravo kroz meso sve do smrznutih kostiju
Tamo gde se sakrivam u ožiljcima od praistorijskog oruđa

Igraj samo za mene…

Devojka sa drevnim sabljastim zubima
Ti blistaš i
Nemoj da staješ
Zbog vetrom iscepane odeće
Somnambulično – moje
Telo – ono ima svoj sopstveni um
Nastavi
Pregazi
Kriva i sva svoja

Ostavi ih

Oni su ionako izgubljeni u toploti
Samo oni koji su u pokretu preživljavaju
(noćne more o civilizovanim, okrutnim ljudima)

Izgubi ih

To nije moj Divlji Sever
(izložbeni primerci omamljuju svojom  svežinom)

Ostavi ih

Da se istope  iz potpuno pogrešnih razloga
I spavaj čvrsto, konačno, dok te sneg prekriva nežno

(Sećam se, kao dete verovala sam da sneg ima svoje sopstveno vreme, koje pobeđuje vreme sveta, pobeda lomljivih kristala, nad oštrom, bučnom konstrukcijom sveta.)

Da li znaš da su prve veštačke pahulje
Uzgajene na zečijem krznu?
Svaka različita
Sa svih šest osetljivih strana
Prozirno nestajanje

Kroz tamno drveće horizont izgleda kao zatvorenik,
Sunce je veliko i hladno  (široke ravnice, bizoni i njihova tepih krzna )
Dani su tako dugi
Minimalna tama
Beli paukovi napravljeni od čipke
Cupkaju tiho po brašnjavom  plaštu suknje
Prate veliku migraciju
Taj veliki odlazak
Ali ja…
Led prekriven prašinom me jedino zanima (kako da hodam kad moje odredište nije prisutno?)
Menja teksturu
Čista sam ovde
Udaljena sam
Držim ih među prstima dok se ne rastvore u vidiku  
Koji topi se jasno
Postaje providan
(posmatrači i njihovi snajperi, na svu sreću trgovi ovde ne postoje)
Čvrstina postaje ništa
(način na koji izgledaš na svetlu, ti izgledaš dobro na svetlu, isijavaš)
Sve nas okružuje
(svetlucava brda, crveni obrazi, sjajna stopala, mi se igramo mi ne stižemo)
Ne možeš da stigneš u ništa
I to ništa  je jedino dovoljno
Tvoje usne ljubičaste ukrućene prelamaju svetlost
Napredujemo u nestajanje
(svetlost je najčudnija pojava)
...

Нема коментара: