JOZEF STRAKA (Češka, 1972.)
Iz zbirke Crkva u magli
U ULEGNUĆU VREMENA
Nigde ne pripadamo
dani koji nam iščezavaju pred očima
dani kada ćutimo
kada je kuća usamljena, udaljena
od svega ostalog
dani kada nam ništa nije potrebno
kada se skrivamo iza vrata
nečujno prenosimo stvari
zaustavljamo satove i
orijentišemo se prema sumraku
i prema potrebi za snom
to traje nedeljama, pre nego što se ponovo
probudimo mada je sve isto kao pre
x x x
Siva boja godina poznijih od tvog detinjstva
u tebi se razmazuje
sve dok ne stvori neku neobičnu tvorevinu
nalik na maglu
koja blago miriše na ulje kojim si
nekada podmazivao pokretne delove
obrađujućih strojeva
ponovo sebe vidiš kako stojiš kraj njih
u plavom radničkom odelu
bilo je to beznačajno vreme kao i pokreti
koji ti nisu pripadali
ni reči koje su ti nesvesno izlazile iz usta
međutim ta nepomičnost kao da je dospela i u
korake drugih ljudi
kada si hodao s rancem punim prljavog veša
kroz ceo grad
nigde se nije moglo skrenuti, nigde se nije moglo hodati
samo onom ulicom sa starim raspadajućim
secesionističkim kućama
upijala te je kao bezdano ždrelo
zavirivao si u male tvornice, u nekakve
sporedne ustanove sa par nameštenika
u neuređena dvorišta
koja su bila zapuštena kao ti pre
nekoliko sati
na časak si ih posmatrao – kako namotavaju debelu
čeličnu žicu na neobične koturove
idući sve više i više ljudi su se proređivali
i automobili
jedno najobičnije jutro, a još uvek
nije mu se video kraj, mada je taj dan de facto
za tebe završen
kod kuće si otresao čarape od rđe
i seo za pisaći sto sa složenim belim
papirom za pisanje
gde više nije bilo ničeg
osim po sredini horizontalno
isprekidane crte
ZAMORNE ODAJE III
Tišina izražena bojama ili muzikom
jedva vidljivo, jedva čujno
mučno prolaženje gradom
kao da pojedine ulice više nikada neće
dobiti nekakvo lice
kao da je sve što je postojalo iščašeno
nekoliko sati kasnije sedim u praznoj
kuhinji
dan se bliži sutonu
naginje prema nevažnom
pomrčina prodire kroz prozor
na kraju će me celog progutati
u prostoriji sjaji se samo bela ledenica
odavno nekorišćena
u cevima ponovo ono neobično šuštanje
u hodniku i neodređeni zvuci
blago pucketanje linoleuma
a dole kraj ulaznih vrata čuje se
lajanje psa
prevod s češkog Biserka Rajčić
Нема коментара:
Постави коментар