четвртак, 7. мај 2015.

Aleksandar Radaškjevič / Александр Радашкевич

Александар Павлович Радашкјевич, песник, есејист, преводилац, рођен 30.априла 1950. у Оренбугру, у официрској породици. Одрастао у граду Уфа. Седамдесетих година живео и радио у тадашњем Лењинграду. У СССР-у није објављиван, своје прве песничке радове поверавао професорки књижевности и преводиоцу Н. Ј. Риковој. Емигрирао у САД 1978. године. Радио у библиотеци Јелшког универзитета (Њу-Хејвен), сарађујући са естонским песником и историчаром уметности Алексисом Ранитом. Године 1983. прелази у Париз, где ради у најстаријем руском недељнику „Руска мисао“, одржавајући књижевне и пријатељске везе са И. В. Одојевцовом, К. Д. Померанцевим, З. А. Шаховском, и песницима „трећег таласа“ – Б. Кенжејевим, Н. Горбањевском, Ј. Кублановским. Од 1991–97. г. био је лични секретар Великог кнеза Владимира Кириловича и његове породице, коју је пратио током више од тридесет званичних посета по Русији, а такође и Грузији, Украјини и европским земљама.
         Почев од краја 70-их година, његове песме, рецензије, чланци и преводи нашироко су објављивани у емигрантској периодици, а од 1989, када је Михаил Дудин објавио избор његових песама у часопису „Звезда“, и у отаџбини. Године 1994. основао је при петербуршкој издавачкој кући „Ликови Русије“ књижевно-историјску библиотеку „Бели орао“.
       Аутор је осам књига поезије, прозе и превода. Члан је Савеза руских писаца и Савеза писаца XXI века. Званични је представник Међународне Федерације писаца који пишу на руском језику у Француској. Учесник је фестивала поезије у Русији, Грузији, Енглеској, Немачкој, Белгији, Индији, Израелу итд. Живи у Паризу.
          О поетском свету А. Р. током низа година писали су: Михаил Дудин, Наталија Горбањевска, Бахит Кенжејев, Евгеније Јевтушенко, Аркадиј Иљин, Галина Погожева, Нина Зардалишвили, Валдемар Вебер, Равиљ Бухараев, Лидија Григојева, Данила Давидов и др. Песме су му превођене на енглески и српски језик.
         Песничке књиге: Гоблен ( Њујорк, 1986), Оно доба (Санкт Петербург, 1997), Последњи снег (Санкт-Петербург – Париз, 2003), Ветар созерцања (Санкт-Петербург, 2008), Земаљски празници (Москва, 2013). Књига поетске прозе Лисац, или Inferno (Санкт Петербург, 2009). Књиге које је превео с енглеског: Џејмс Хабел Љубавна писма Земљи (1983), Џејмс Болдуин Ђованијева соба (2006).

Острво-сајт Александра Радашкјевича: www.radashkevich.info




BOGOVI


Svi bogovi živi su sad u zemljama brdskim ili
u tami izvan-ljudskih praznina.
Ubirući žetvu zrelih duša,
oni nisu kadri da umru. Iznad bezdani
lelujaju tužni likovi njihovi,
plašeći jata oblaka bojažljivih
i bistrine velikih voda.
Vekovi otkotrljaju se, i u prostranom času
smolom kadionica, garom teokalija,
cvetovima, krvlju, uljanicama i voskom
oni ravnodušno zapuše svaki
bezdani ušni levak
i potom spavaju, i u snove dođu potom,
ploveći maglama kroz mrakove,
licem ka zemlji svojoj.

9.1976. Pb.



GODS

The gods today all live in mountainous lands or
in the dark of inhuman emptinesses.
Reaping their harvests of ready souls,
they are powerless to die. Their mournful
faces hover above the abysses,
unsettling banks of bashful clouds
and the serenity of the great waters.
Ages roll by, and in the infinite moment
with burnt incense and theocalla ashes,
with flowers, blood, lampions and beeswax
they impassionately stuff
the fathomless funnels of their ears
and then sleep, and then are dreamed,
drifting mistlike through the dark
and turning their faces toward their world.

September 1976, Petersburg


Нема коментара: