TRGNI SE! POEZIJA!

Program 5. Beogradskog festivala poezije i knjige

2011-05-19T17:37:00.009+02:00

UČESNICI

Pesnici:

Žan-Pjer Simeon (Jean-Pierre Siméon, Francuska), Serž Pej (Serge Pay, Francuska) i Kjara Mulas (Chiara Mulas, Sardinija), Jasna Milićev (Srbija), Gokčenur Č. (Gokocenu Celebioglu, Turska), Ana Ristović (Srbija), Katarina Gripenberg (Catharina Gripenberg, Finska), Ivan Hristov (Иван Христов, Bugarska), Lukaš Manjčik (Lukasz Manczyk, Poljska), Goran Korunović (Srbija), Vladimir Stojnić (Srbija), Uroš Kotlajić (Srbija), Klaudiu Komartin (Claudiu Komartin, Rumunija), Bojan Savić Ostojić (Srbija), Žaume S. Pons Alorda (Jaume C. Pons Alorda, Španija), Marko Pogačar (Hrvatska)...

Prevodioci:

Biserka Rajčić (poljski), Silvija Monros-Stojaković (katalonski), Slavica Agatonović (švedski), Milan Dobričić (engleski), Vesna Gazdić (turski), Jelena Petanović i Hristina Vasić (katalonski), Bojan Savić Ostojić (francuski), Marina Malajmare (rumunski)...

Moderatori:

Nataša Milović, Danilo Lučić, Bojan Savić Ostojić, Milan Dobričić, Dejan Matić...

Medijska podrška:

Jasmina Vrbavac (RTS), Milica Lapčević (RTV Studio B), Tamara Krstić (Radio Beograd 2), Branislav Đorđević (Večernje novosti)...

Muzička podrška: TITI (Italija)...

---

četvrtak 19. maj

20h – Moj Trg: Za šankom: Biblioteka Passport+Reč u prostoru (SKC)+Book Crossing: Uroš Kotlajić, Goran Korunović, Dragana Nikolić, Nataša Milović, Dejan Matić...

španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

---

nedelja 22. maj

20h – Ventil za Poeziju+Reč u prostoru (SKC): Jasna Milićev, Ana Ristović, Milan Dobričić, Goran Korunović, Dejan Matić, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Bojan Savić Ostojić, Danilo Lučić, Matija Sadović, Ana Marija Grbić...

bife Ventil, Kapetan Mišina 14

---

ponedeljak 23. maj

13h – RASPRODAJA POEZIJE: Nadežda za poeziju – sve po 200!

knjižara Delfi, SKC, Kralja Milana 48

20h – ARGH+Reč u prostoru (SKC)+Book Crossing: Jasna Milićev, Ana Ristović, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Tamara Šuškić, Uroš Kotlajić, Bojan Savić Ostojić, Vladimir Vukomanović, Jana Rastegorac, Mia Matović, Stefan Kostadinović, Jelena Nidžović...

Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4

---

utorak 24. maj

18h – Filmovi o pesniku Branku Miljkoviću (1934-1961): „Vatra i ništa“ (režija Marislav Radisavljević, 1995) i „Princ poezije“ (režija Miomir Miki Stamenković, 2007)...

Art bioskop „Museum“, Etnografski muzej, Uzun Mirkova 2

---

sreda 25. maj

12h – Konferencija za novinare: Žan-Pjer Simeon, Serž Pej, Tanja Kragujević, Mirjana Cerović-Roben, Bojan Savić Ostojić, Jasna Stojković, Dejan Matić, Nataša Milović...

Rimska dvorana, Biblioteka grada Beograda, Knez Mihailova 56

18h – PROMENI SVOJU PESMU - Otvaranje festivala:
Snežana Stojanović-Plavšić, državna sekretarka Ministarstva kulture

Antologija pesnika Mediterana: Žan-Pjer Simeon, Serž Pej, Mirjana Cerović-Robin, Bojan Savić Ostojić

Žan-Pjer Simeon: „Poezija kao pohvala drugome“

Serž Pej zajedno sa Kjarom Mulas: Pesnički performans

Francuski institut, Knez Mihailova 31

---

četvrtak 26. maj

13h – Kafa&Pesnik: Razgovor sa učesnicima festivala

cafe Philip&Friends, Gračanička 7

14h – Studentski Trg 3: Susret sa studentima Filološkog fakulteta: Gokčenur Č...

Filološki fakultet, Studentski trg 3

20h – Trgni se! Poezija!: Žan-Pjer Simeon, Jasna Milićev, Gokčenur Č., Ana Ristović, Katarina Gripenberg, Ivan Hristov, Lukaš Manjčik, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Klaudiu Komartin, Bojan Savić Ostojić, Jaume C. Pons Alorda, Marko Pogačar, Jasmina Topić, Dragana Mladenović, Dejan Čančarević, Mirjana Simović, Čarna Popović...

Pivnica Keller, Vojvode Petra Bojovića 8, Pančevo

---

petak 27. maj

13h – RASPRODAJA POEZIJE: NADEŽDA ZA POEZIJU – SVE PO 200!
Razgovor sa učesnicima festivala

Knjižara Beopolis, Makedonska 22

13h – Čas Poezije: Susret sa učenicima Filološke gimnazije: Jaume C. Pons Alorda...

Filološka gimnazija, Kamenička 2

16:45h – Studentski Trg 3: Susret sa studentima Filološkog fakulteta: Marko Pogačar...

17-21h – Pesnik&Knjiga: Gokčenur Č., Ana Ristović, Katarina Gripenberg, Ivan Hristov, Lukaš Manjčik, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Klaudiu Komartin, Bojan Savić Ostojić, Jaume C. Pons Alorda, Marko Pogačar...

---

subota 28. maj

18h – PROMENI SVOJU PESMU: Zatvaranje festivala:

Poetski kratki filmovi

Trgni se! Poezija!: Jasna Milićev, Gokčenur Č., Ana Ristović, Katarina Gripenberg, Ivan Hristov, Lukaš Manjčik, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Klaudiu Komartin, Bojan Savić Ostojić, Jaume C. Pons Alorda, Marko Pogačar...

Muzički teatar poezije „Srédina Sredìna“

UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a

24h – Moj Trg: Za šankom: Jasna Milićev, Gokčenur Č., Ana Ristović, Katarina Gripenberg, Ivan Hristov, Lukaš Manjčik, Goran Korunović, Vladimir Stojnić, Uroš Kotlajić, Klaudiu Komartin, Bojan Savić Ostojić, Jaume C. Pons Alorda, Marko Pogačar...

Muzička podrška: Titi

španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

Poster for the 5th Belgrade Poetry and Book Festival "Trgni se! Poezija!"

2011-05-13T20:57:00.004+02:00

Plakat za 5. beogradski festival poezije i knjige "Trgni se! Poezija!"

"PROMENI SVOJU PESMU" (Branko Miljković)
25-28/05/011

Art direkcija & dizajn: Dragana Nikolić
Obrada fotografije: Julija Felajn

*

Poster for the 5th Belgrade Poetry and Book Festival "Trgni se! Poezija!"
"CHANGE YOUR POEM" (Branko Miljković)
25-28/05/011

Art Direction & Design: Dragana Nikolić
Photo Edit: Julija Felajn

Promocija zbirke pesama GOSTOPRIMSTVA Gorana Korunovića, 11. maj 2011, 20h, KCB (Galerija Artget)

2011-05-04T00:31:00.006+02:00

Promocija nove knjige u Biblioteci "Passport" Beogradskog festivala poezije i knjige, zbirke pesama Gorana Korunovića "Gostoprimstva" (izdavač Treći Trg, 2011), biće održana
11. maja 2011, od 20h, u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (Trg Republike 5).
U razgovoru učestvuju Bojan Vasić, Dejan Matić i autor. Moderator je Marjan Čakarević.
Pesnik Goran Korunović učesnik je ovogodišnjeg međunarodnog festivala "Trgni se! Poezija!", koji se održava od 25. do 28. maja u Beogradu i Pančevu pod sloganom "PROMENI SVOJU PESMU" (stih Branka Miljkovića).

Trgni se! Poezija! 05, Beogradski festival poezije i knjige

2011-05-02T14:58:00.002+02:00

„Trgni se! Poezija!“ 05

Beogradski festival poezije i knjige

25-28/05/11

„PROMENI SVOJU PESMU“ (Branko Miljković)

Pesnici/Poets:

Žan-Pjer Simeon i Serž Pej (Francuska), Gokčenur Č. (Turska), Klaudiu Komartin (Rumunija), Lukaš Manjčik (Poljska), Dorta Jagić (Hrvatska), Katarina Gripenberg (Finska/Švedska), Ivan Hristov (Bugarska), Jaume C. Pons Alorda (Španija/Katalonija) i Marko Pogačar (Hrvatska), Jasna Milićev, Ana Ristović, Vladimir Stojnić, Goran Korunović, Uroš Kotlajić, Bojan Savić Ostojić (Srbija)...

Prevodioci/Translators:

Biserka Rajčić (poljski), Slavica Agatonović (švedski), Vesna Gazdić (turski), Jelena Petanović i Hristina Vasić (katalonski)...

Moderatori/Moderators:

Nataša Milović, Milan Dobričić, Dejan Matić...

Međunarodni Beogradski festival poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“ ove godine održava se od 25. do 28. maja u Beogradu i Pančevu, na različitim lokacijama (Francuski kulturni centar, UK „Parobrod“, KC Grad, Filološki fakultet, Filološka gimnazija, Pivnica Keller, Casa Garcia bar espanol...), pod sloganom „PROMENI SVOJU PESMU“ (stih Branka Miljkovića), uz učešće pesnika iz Francuske, Turske, Velike Britanije, Španije, Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Finske, Poljske i Srbije. Organizatori festivala: Treći Trg i Poezija. Pokrovitelji: Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture. Generalni sponzor: Erste Bank.

O svetlosti o nežnosti o mraku, video

2010-05-22T14:56:00.000+02:00

19. maj, studio 21, Pančevo, prilog Pančevo RTV

2010-05-22T14:53:00.002+02:00

Subota, 15/o5/o1o, Otvaranje festivalske izložbe Skladište poezije / Poetry Depot

2010-05-15T11:37:00.008+02:00

Otvaranje festivalske izložbe Skladište poezije/Poetry Depot
subota, 15/o5/o1o, 18h
KC Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------

Poetski video / Poetry video
3 najbolja poetska ostvarenja sa Mikro festivala amaterskog filma www.mikrofestival.blogspot.com

Bojana Petković / Speed (2:52) (nagrada beogradskog festivala poezije i knjige)
Ana Lagator i d. / majakovski kroz san (4:21)
Bojan Ljubomir / Tzivšiunke (7:00)
* * *
Natalija Ž. Živković / Nauka o ulici (deo omnibusa Video V. Poezija) (2:52)
Gaby Vila / colacao,s dream (5:53)
Emina Minja Marovac / Untitled :) (1:59)
Siniša Stojanović Sinister / Griža zavisti (3:32)
Maja Jovanović Majolinica / Die Sonne (0:57)
Maja Solar / histEria est magistra vitae (3:30)
Jasmina Topić / In the building (2:51)
Maja Jovanović Majolinica / L’estasi (1:11)
Milan Bates / Robovi odjeka (segmenti) (7:47)

----------------------------------------------------

Word Express
predstavljanje projekta, Milan Dobričić
www.word-express.org

-----------------------------------------------------

Desire, denial and tropical depression
Poetsko muzički splet okolnosti. Atmosferom tropskih predela srca konstruisanih i dekonstuisanih od zbirke Ane Seferović, Zvezda od prah šećera i muzičkih pejzaža Tobija Brundina, započeće Dj set Presiden’Tobame.

---------------------------------------------

Voditelj programa Milena Đorđijević

2010-05-08T20:39:00.002+02:00

4. Beogradski festival poezije i knjige / 4th Belgrade Poetry and Book Festival

2010-05-08T19:11:00.011+02:00

4. Beogradski festival poezije i knjige

15-21/05/2010

Trgni se! Poezija!

O SVETLOSTI O NEŽNOSTI O MRAKU

(Dušan Vukajlović)

Učesnici:

Pesnici: Adam Videman (Poljska), Gonsalo M. Tavareš (Portugal), Brajan Henri (Sjedinjene Američke Države), Igor Isakovski (Makedonija), Najl MekDevit (Velika Britanija), Kateržina Rudčenkova (Češka), Marko Pogačar (Hrvatska), Žarko Milenić (Bosna i Hercegovina), Žaume C. Pons Alorda (Španija), Ana Ristović (Srbija), Milena Marković (Srbija), Jasmina Topić (Srbija), Dragan Radovančević (Srbija) i drugi pesnici i umetnici, učesnici pratećeg programa.

Prevodioci: Biserka Rajčić, Jasmina Nešković, Novica Petrović, Danijela Jovanović, Vesna Stamenković, Tihana Hamović, Jelena Petanović i Hristina Vasić.

Specijalni gost ovogodišnjeg festivala je književnik Kolja Mićević (Francuska).

-------------------------------------------------------------------

PROGRAM:
-------------------------------------------------------------------

subota, 15. 05. 2010.

18h – Otvaranje izložbe Skladište Poezije/ Poetry Depot + Poetski Video + Word Express + DJ Presiden’ Tobama
Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------------------------

nedelja, 16. 05. 2010.

19h – Reč u prostoru: Izložba tipografskih plakata Dragane Nikolić, inspirisanih književnim tekstovima
Izložba traje do 21. maja.

20h – Ventil za Poeziju: Jasna Milićev, Ana Seferović, Milan Dobričić, Petar Matović, Dejan Matić, Nevena Budimir, Tamara Šuškić, Dragana Nikolić, Natalija Ž. Živković, Neva Lukić, Danilo Lučić, Ivan Andonov, Čarna Popović...
bife Ventil, Kapetan Mišina 14

-------------------------------------------------------------------

utorak, 18. 05. 2010.

18h – Otvaranje festivala:

– Trgni se! Poezija!: Adam Videman, Gonsalo M. Tavareš, Brajan Henri, Igor Isakovski, Najl MekDevit, Kateržina Rudčenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Žaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević

– Festivalska Gradska knjižnica: Adam Videman, Brajan Henri i Marko Pogačar,
Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------------------------

sreda, 19. 05. 2010.

12h – Pesnik&Knjiga: Adam Videman, Brajan Henri, Milena Marković, Igor Isakovski
Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48

19h – O SVETLOSTI O NEŽNOSTI O MRAKU (omaž pesniku Dušanu Vukajloviću): Adam Videman, Gonsalo M. Tavareš, Brajan Henri, Igor Isakovski, Najl MekDevit, Kateržina Rudčenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Žaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević, Jasna Milićev, Dragana Mladenović, Čarna Popović i Dejan Čančarević
Studio 21, Dimitrija Tucovića 2, Pančevo

-------------------------------------------------------------------

četvrtak, 20. 05. 2010.

12h – Pesnik&Knjiga: Najl MekDevit, Kateržina Rudčenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Žaume C. Pons Alorda i Dragan Radovančević,
Biblioteka grada Beograda, Knez Mihailova 56

20h – Pol Valeri: GLADIJATOR – polemički Happyning: izvođač Kolja Mićević, gošća Marta Milošević, oboa Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Mali Kalemegdan 1

24h – Moj Trg: Za šankom: Adam Videman, Gonsalo M. Tavareš, Brajan Henri, Igor Isakovski, Najl MekDevit, Kateržina Rudčenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Žaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević…
španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

-------------------------------------------------------------------

petak, 21. 05. 2010.

17h – Tea&Poetry: Razgovor o poeziji sa učesnicima festivala,
cafe Philip&Friends, Gračanička 7

19h – Zatvaranje festivala:

· UKLETI KATRENI – Happyning: izvođač Kolja Mićević

· Trgni se! Poezija!: Adam Videman, Gonsalo M. Tavareš, Brajan Henri, Igor Isakovski, Najl MekDevit, Kateržina Rudčenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Žaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević

· dodela festivalske nagrade

· HORKESTAR
Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------------------------

Organizatori festivala:

Direktor festivala: Dejan Matić

Koordinator festivala: Milan Dobričić

Vizuelni identitet, art direkcija: TKV i Dragana Nikolić

Festivalski žiri: Ljiljana Šop, Milutin Petrović, Milan Dobričić i Dejan Matić

Saradnici: Biljana Rakočević, Milena Đorđijević, Marko Kuzmanović, Jelena Dobričić i Mia Matović

==============================================

4th Belgrade Poetry and Book Festival

15-21/05/2010

Trgni se! Poezija! 04

ON LIGHT GENTLENESS DARKNESS

(Dušan Vukajlović)

-------------------------------------------------------------------

Participants:

Poets: Adam Wiedemann (Poland), Goncalo M. Tavares (Portugal), Brian Henry (USA), Igor Isakovski (Macedonia), Niall McDevitt (Great Britain), Katerina Rudcenkova (Czech Republic), Marko Pogačar (Croatia), Žarko Milenić (Bosnia and Herzegovina), Jaume C. Pons Alorda (Spain), Ana Ristović (Srbija), Milena Marković (Srbija), Jasmina Topić (Srbija), Dragan Radovančević (Srbija) and other poets and artists, participants of the accompanying program.

Translators: Biserka Rajčić, Jasmina Nešković, Novica Petrović, Danijela Jovanović, Vesna Stamenković, Tihana Hamović, Jelena Petanović and Hristina Vasić.

Special guest of this year's Festival is writer Kolja Mićević (France).

-------------------------------------------------------------------

PROGRAM:

-------------------------------------------------------------------

Saturday, 15. 05. 2010.

18h – Opening of exhibition Skladište Poezije/ Poetry Depot + Poetry Video + Word Express + DJ Presiden’ Tobama,
Cultural Center Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------------------------

Sunday, 16. 05. 2010.

19h – Word in Space: Exhibition of typographic posters by Dragana Nikolić, inspired by literary texts
Exhibition will be open until 21st May

20h – Valve for Poetry: Jasna Milićev, Ana Seferović, Milan Dobričić, Petar Matović, Dejan Matić, Nevena Budimir, Tamara Šuškić, Dragana Nikolić, Natalija Ž. Živković, Neva Lukić, Danilo Lučić, Ivan Andonov, Čarna Popović...
buffet Ventil, Kapetan Mišina 14

-------------------------------------------------------------------

Tuesday, 18. 05. 2010.

18h – Opening of the Festival:

– Trgni se! Poezija!: Adam Wiedemann, Goncalo M. Tavares, Brian Henry, Igor Isakovski, Niall McDevitt, Katerina Rudcenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Jaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević

– Festival City Library: Adam Wiedemann, Brian Henry and Marko Pogačar
Cultural Center Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------------------------

Wednesday, 19. 05. 2010.

12h – Poet&Book: Adam Wiedemann, Brian Henry, Milena Marković, Igor Isakovski
Students Cultural Center, Kralja Milana 48

19h – ON LIGHT GENTLENESS DARKNESS (homage to poet Dušan Vukajlović): Adam Wiedemann, Goncalo M. Tavares, Brian Henry, Igor Isakovski, Niall McDevitt, Katerina Rudcenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Jaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević, Jasna Milićev, Dragana Mladenović, Čarna Popović and Dejan Čančarević
Studio 21, Dimitrija Tucovića 2, Pančevo

-------------------------------------------------------------------

Thursday, 20. 05. 2010.

12h – Poet&Book: Niall McDevitt, Katerina Rudcenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Jaume C. Pons Alorda and Dragan Radovančević
Belgrade City Library, Knez Mihailova 56

20h – Paul Valery: GLADIATOR – polemic Happyning: performer Kolja Mićević, guest Marta Milošević, oboe
Art pavilion Cvijeta Zuzorić, Mali Kalemegdan 1

24h – My Square: At the bar: Adam Wiedemann, Gonsclo M. Tavares, Brian Henry, Igor Isakovski, Niall McDevitt, Katerina Rudcenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Jaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević…
Spanish bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

-------------------------------------------------------------------

Friday, 21. 05. 2010.

17h – Tea&Poetry: Poetry discussion with Festival participants
Philip&Friends, Gračanička 7

19h – Closing of the Festival:

· CURSED QUATRAINS – Happyning: performer Kolja Mićević

· Trgni se! Poezija!: Adam Widemann, Goncalo M. Tavares, Brian Henry, Igor Isakovski, Niall McDevitt, Katerina Rudcenkova, Marko Pogačar, Žarko Milenić, Jaume C. Pons Alorda, Ana Ristović, Milena Marković, Jasmina Topić, Dragan Radovančević

· presenting the Festival award

· HORKESTAR
Cultural Center Grad, Braće Krsmanović 4

-------------------------------------------------------------------

Organizers of the Festival:

Director of the Festival: Dejan Matić

Coordinator of the Festival: Milan Dobričić

Visual identity, Art Direction: TKV and Dragana Nikolić

Festival jury: Ljiljana Šop, Milutin Petrović, Milan Dobričić and Dejan Matić

Associates: Biljana Rakočević, Milena Đorđijević, Marko Kuzmanović, Jelena Dobričić and Mia Matović

3rd Belgrade Poetry and Book Festival, how it was...

2009-09-10T21:35:00.006+02:00

Potražite nas na sajtu YouTube!

Find more on Treći Trg profile on YouTube!
http://www.youtube.com/TreciTrg

Festival Trgni se! Poezija! u emisiji Vavilon (RTS) 23/o6/oo9

2009-07-07T16:51:00.000+02:00

Nina Živančević - intervju

2009-06-03T19:30:00.000+02:00

Evropa je sada drčnije momče

Kada je počeo građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije, ta strategija moje prijatelje Sirijce podsećala je na Siriju, Iračane na Irak, Irance na Iran... Kao da su znali čitav recept „pravljenja rata“ – kaže pesnikinja Nina Živančević

Nina Živančević (Foto D. Jelen)

Nina Živančević, pesnikinja, prozni i dramski pisac, kritičar, univerzitetski profesor i prevodilac, ovih dana je domaćin i gost iz Francuske na trećem Beogradskom festivalu poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“. Upravo je u „Službenom glasniku“ objavljena i njena knjiga razgovora „Iznenadni blesak“ sa nekim od najvažnijih intelektualaca našeg doba Žanom Bodrijarom, Žan-Pjerom Fajem, Julijom Kristevom, Vilijamom Barouzom, Alenom Ginzbergom i drugima. Sarađivala je sa najuglednijim američkim književnim i umetničkim časopisima. Živi i radi u Parizu, gde je, na Sorboni, odbranila doktorat o Crnjanskom:

Na Sorboni, na pozorišnom odseku predajem avangardu, i avangarda mi je oduvek bila bliska, kaže naša sagovornica. – Moji sagovornici bili su inicijatori određenih umetničkih pokreta i inovatori u kulturi. Đorđe Kostić bio je pokretač nadrealizma, Eduard Roditi bio je jedan od tvoraca engleskog nadrealizma, Julija Kristeva upečatljiva je u psiholingvistici, Vilijam Barouz i Alen Ginzberg pokretači su bit-generacije, Enco Kuki osnivač je transavangarde u umetnosti, a tu je i čuvena Anet Mesažer.

Vi ste i porodično bili vezani za nadrealizam?

Upravo tako. Moj otac se družio sa nadrealistima, on me je i uputio na njih i na Đorđa Kostića, koji me je zatim usmerio na svoje francuske kolege.

Čini se da se u knjizi Vaših izabranih intervjua nekako izdvajaju razgovori sa Fajem, Kristevom i Bodrijarom.

Iskreno, strašno sam se plašila razgovora sa tim velikim misliocima, jer sve što oni kažu izgleda kao dokaz naše nedovoljnosti u mišljenju. Mesecima sam proučavala građu za razgovore. Dobar izgovor za razgovor sa Bodrijarom bilo je njegovo interesovanje za fotografiju. „Kuća fotografije” izložila je tada prvi put sve njegove radove iz ove oblasti sa putovanja po Americi. Bio je to dobar povod i verovatno bi bilo pomalo dosadno da sam ga odmah pitala o njegovoj teoriji raspada civilizacije.

Julija Kristeva bila je za mene najlepše iznenađenje. Kada sam htela da joj izložim svoja pitanja, rekla mi je: „Ne zanima me to što hoćete da me pitate, mogu li ja Vas da intervjuišem? Želim da znam o svemu što se dogodilo u Srbiji devedesetih i da li je istina da su bacali bombe sa osiromašenim uranijumom?“ U stvari je ona mene intervjuisala čitav sat. Kristeva je vrlo angažovana za pitanja Balkana i posle našeg razgovora bila joj je objavljena knjiga „Moja Vizantija“, što je tada i nagovestila. Julija Kristeva je „naša duša“ u zapadnom svetu.

Julija Kristeva Vam je govorila o intelektualnom revoltu. Šta mislite o takvom načinu opozicionog stava prema stvarnosti?

To kod Kristeve vidim kao naš stari balkanski impuls, zdravi poriv koji je kasnije naučno opravdan u psihoanalizi. Jedini način da neke civilizacije prežive bio je kroz izraz revolta, pa i pojedinac dok se ne pobuni nije ostvaren kao ličnost. Kada je reč o tehnologiji i razvoju civilizacije, mislim da bi trebalo da se pojavi neka nova vrsta revolta. Moja nova knjiga objavljena u Francuskoj u izdanju Harmatana zove se „Pod znakom kibernetičke kibele”. Kibela je boginja koja je udata za Hronos, za vreme, i baš ona daje i uzima, kao današnja tehnologija. Mnogo nam daje, ali nas i proždire.

Napisali ste da Vas je Vilijam Barouz podsetio na Hotornove kvekere i da ste prema njemu osetili neku vrstu organske odbojnosti? Niste se slagali ni s Fajevom kritikom Hajdegera...

Kada sam upoznala Barouza, on je predavao na Naropa institutu sa Alenom Ginzbergom. Bila sam vrlo mlada i nisam razumevala eksperimentalne pokušaje u književnosti, taj Barouzov „lom jezika” bio mi je čudan. Ono što mi je takođe otežavalo pristup Barouzu bilo je i saznanje da je on nesrećnim slučajem ubio svoju ženu, i to me je nekako nesvesno odvlačilo od razgovora sa njim. Bilo mi je strano i to što ga je zanimalo oružje. Nisam samo klimala glavom i beležila ono što je on govorio, već sam mu se na neki način i suprotstavila.

Kad je reč o Faju,bez obzira na Hajdegerov čuveni govor u rektoratu, neke vrste ohrabrivanja nacista, a Faj je ukazao i na loš Hajdegerov odnos prema Hani Arent, koju je zapravo i voleo, ipak Hajdegeru ne možemo osporiti filozofsku misao, i to da je jedan od najvećih filozofa 20. veka. Međutim, Faj vodi stalni rat protiv Hajdegera, i napisao je o tome toliko knjiga. Bilo mi je zanimljivo da istražim otkuda kod njega toliko negiranje Hajdegera.

Kako sada, već dugo živeći na Zapadu, prvo u Americi, sada u Francuskoj, osećate tu vezu sa svojom zemljom?

Vizantija nije samo filozofsko-istorijski pojam, već i filozofsko-estetski. Na velikom Univerzitetu na Parizu osam, gde predajem, najbliže kolege su mi Grci i Bugari, dakle ljudi koji dolaze iz naših krajeva. Tačno znam i osećam kako biće iz tih krajeva može da odreaguje, bilo po boji odeće, jelu koje će izabrati, ili po načinu razmišljanja. Kada živimo u rodnim zemljama, tada primećujemo samo razlike. Međutim, što se više udaljujemo iz našeg kraja, male razlike, koje su delovale nepremostive, brišu se.

Kako ste se osećali devedesetih živeći u inostranstvu?

Još osamdesetih otišla sam u Vašington na studije, posle sam dugo živela u Njujorku, a u Pariz sam se, devedesetih, preselila i iz porodičnih razloga, ali i da bih geografski i emotivno bila bliže svojima. Dugo sam živela u Americi, a osećala sam da nemam pravi dijalog sa ljudima. Direktno ugroženom osetila sam se kada je počela da se aktivira čitava konstrukcija građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije. Ta strategija moje prijatelje Sirijce podsećala je na Siriju, Iračane na Irak, Irance na Iran, tako da smo uvideli da postoji jedna matrica i model stvaranja takvih situacija u svetu. Svi ti ljudi iz drugih zemalja i sa Bliskog istoka hrabrili su me, i kada su bombe padale na Beograd, i kao da su predviđali šta će biti sledeće. Kao da su znali čitav recept „pravljenja rata“. Čini mi se da se u Beogradu sada dešavaju bolje stvari, i hrabrim Beograđane da ćemo napokon ući u Evropsku uniju, što bi bilo korisno i za samu Evropu.

Kako sada vidite razlike ili sličnosti između Evrope i Amerike?

Mislim da se Evropa sada malo ohrabrila, da je kao jedan stariji i malo slabiji brat koji je vremenom bio oslabio u odnosu na Ameriku – malo snažnije i drčno momče. Sada, kada je Amerika ušla u veliku finansijsku krizu, malo je „spustila loptu“. Imam utisak da su spremniji da osluškuju svet. Dokaz za to je dobar izbor predsednika, što pokazuje da Amerika sebe svodi na pravu meru. Nije nimalo slučajna poseta Bajdena Srbiji, slična poseta upriličena je i u Francuskoj pre mesec dana.

Kako vidite budućnost poezije u takvom vremenu?

Već je rečeno da se posle Aušvica niko neće usuditi da piše poeziju, a moj dragi prijatelj Džeri Rotenberg rekao je da posle Aušvica čovek i ne bi trebalo ništa drugo da radi već da piše poeziju. Poezija je vrsta homeopatije, u nekomunikativnoj civilizaciji. Neki od lajtmotiva moje poezije su propast civilizacija, a veliki njen deo govori protiv kolonizacije. Kada putujem u Severnu Ameriku iritira me to što se dogodilo sa Indijancima. Ta vrsta kolonizacije vidna je bilo da se ide u Indiju ili Inđiju, u cilju dobijanja nafte ili pirinča. I revolt je značajan za moju poeziju. Još od Šopenhauera i Ničea svi vide da ova civilizacija ide u propast. Međutim, kao što reče moja prijateljica Ivana Vujić, ne volim samo da sedim i da se žalim, već ako problem postoji obrušiću se na njega i pokušaću da ga rešim.

Na čemu sada radite?

Radim na knjizi koja mi teško pada jer govori o meni samoj i zove se „Čas psihoanalize”. Nisam završila taj proces samoanalize, i takvo pisanje zahteva stalno vraćanje i prepravljanje, što nije moj način pisanja. Međutim, usled velikih nesporazuma sa Muzejom savremene umetnosti u Novom Sadu nije ostvaren veliki projekat i knjiga, na kojima sada radim, a govori o deset najboljih naših savremenih umetnica u dijaspori.

Marina Vulićević

[objavljeno u Politici: 30/05/2009]

Adam Videman - intervju

2009-06-03T19:28:00.000+02:00

U traganju za jezikom poezije

Muzika mi je takođe važna, možda ne nužno rok već pre avangarda XX veka s njenim brojnim koncepcijama neobične i skrivene lepote

Jedan od najcenjenijih poljskih pesnika Adam Videman, prvi put krajem maja dolazi u Beograd da bi učestvovao na III festivalu poezije, dok će Treći trg, organizator festivala, objaviti veći izbor iz njegove poezije. Videman je rođen 1967. u Krotošinu, i nije samo pesnik već i prozaik, književni i muzički kritičar, prevodilac, slikar, urednik časopisa „Studium”, dobitnik nagrada: Udruženja poljskih izdavača, Fondacije Košćelskih… Nominovan je za nagradu „Nike”, magistar je poljske filologije, studirao muzikologiju i filmologiju, autor šest pesničkih zbirki i tri knjige proze, štampan u važnim časopisima i antologijama, prevođen na engleski, bugarski, hrvatski, srpski, češki, francuski, španski, holandski, nemački, slovački, slovenački, švedski i dr., predstavljao poljsku književnost na brojnim festivalima poezije, sajmovima knjiga u Frankfurtu i Lajpcigu. Izbor iz njegove poezije koji će se pojaviti prevela je potpisnica ovih redova.

U svojoj poeziji i u prozi koristitekolokvijalnijezik. U najčešće teme Vašegstvaralaštva spadaju svakodnevni život, putovanja, „razgovori sadrugima”.U koji pravac tzv. mlade poljske književnosti spadate?

Kolokvijalni jezik je samo jedan od „jezika” kojima se služim. Čak mislim da mi je u poslednje vreme važniji jezik filozofskih rasprava, priručnika, udžbenika i sl. U najnovijoj zbirci „Filtri” koristim konvenciju journal intime sa svim njenim posledicama. Smatram da je osnovno svojstvo mojih stihova višejezičnost, karakteristična za poljske pesnike koji su debitovali devedesetih godina, u atmosferi postmodernizma.

Kako viditeprelom u poljskoj književnosti pre i posle 1990. godine? Ukinuta je cenzura, pojavila se masa novih časopisa, književnih grupa i poetika, počeli ste da kontaktirate s vršnjacima iz drugih zemalja, koristili ste inostrane stipendije, prevođeni ste.

Iz perspektive sledećih 10 godina te promene ne izgledaju toliko prelomne, kako nam se onda činilo. Prelom se sastojao u gašenju (privremenom) delovanja patetične poetike Miloša i Herberta i otkriću pesnika koji otvaraju perspektivu postmodernizma, Mirona Bjaloševskog i Vitolda Virpše – od kojih je prvi revolucionisao model lične poezije, a drugi intelektualne – čiji su američki ekvivalenti Frenk O’Hara i Džon Ešberi. Sa tim je bio povezan nov pristup metafizici, referencijalnosti teksta, politici i sl. To nastavljamo, dok se mlađi pisci vraćaju ideologizovanom i komunikativnom stvaralaštvu.

Da li steučestvovaliu diskusijama o karakteru i ciljevima mlade književnosti, pogotovu kada je došlo do podele na klasiciste, varvare, banaliste, brutaliste, ohariste? Na koji način su književnost Vaše generacije obogatile druge oblasti umetnosti, specijalno rok muzika? I sami,osim književnosti,bavitese književnom i muzičkom kritikom, slikate, crtate...

Te diskusije, te podele su se činile uzbudljivim, čak zabavnim s tačke gledišta stvaraoca koji posmatra ražešćene kritičare – tada sam napisao delo „Jelovnik. Nov sastav” koje je pokazivalo u kojim su se apsurdnim konfiguracijama pojavljivala imena mladih pesnika koji su težili nekakvoj sintezi stvari. I časopisi su se tada činili važniji. Nisam bio povezan s „bruLionom” već s „Novim pokretom” koji je promovisao pisce poput Sosnovskog, Meleckog, Tkačišina-Dickog, a svoje članke je u njemu objavljivao tada najaktivniji kritičar, Karol Mališevski. „bruLion” je bio „opštekulturni” časopis, međutim u njemu su se brzo ispoljile „mafijaške” strukture, pre je uzdizana sredina iz koje potiče neki pisac nego njegove književne vrednosti, čega se i danas drže mnogi urednici. A što se tiče muzike? Meni je veoma važna, mada ne nužno rok već pre avangarda XX veka s njenim brojnim koncepcijama neobične i skrivene lepote. Moje crtanje je sasvim po strani i bez većeg značaja.

Kako danas viditesituaciju mlade poljske književnosti u poređenju s drugim književnostima?

U poređenju sa svetskom poezijom smatram da je poljska zadovoljavajuća: Marta Podgurnjik, Darjuš Sošnjicki, Tadeuš Pjuro ili Bohdan Zadura su svojim novim knjigama dokazali da su u savršenoj formi, a pojavljuju se i mladi, izuzetni talenti poput Konrada Gure. Lošije stvar stoji s prozom koja je upala u mreže lake „angažovanosti” i brzog reagovanja na novinske vesti, zbog čega njen umetnički nivo opada. Samo se za Dorotu Maslovsku i Januša Rudnjickog može reći da su izvrsni.

Da li poznajete mladu srpsku književnost i šta misliš o njoj?

Moram da priznam da od srpskih pisaca znam samo Natašu Žižović koju sam upoznao na festivalu u Medanu. Pamtim njenu pesmu „Moja buba”, jer taj naslov zvuči zabavno na poljskom. Nadam se da Nataša kao pisac napreduje i da ćemo se sresti u Beogradu.

Biserka Rajčić

[objavljeno u Politici: 21/05/2009]

Jahim Topol - intervju

2009-06-03T19:25:00.001+02:00

U ritmu disanja

Pisati za muzičare i pevače koje voliš je velika radost, jer to je drevni ritual iz koga je nastala poezija – kaže poznati češki pesnik, ovih dana gost Beograda

Jahim Topol, pesnik, tekstopisac, rok pevač, novinar, gost je Beograda i učesnik trećeg Beogradskog festivala poezije i knjige „Trgni se! Poezija!”. Topol je rođen 1962. u Pragu, sin je dramskog pisca Jozefa Topola i unuk pisca Karla Šulca. Pripada najzanimljivijoj struji postnovembarske češke književnosti koja se karakteriše i kao postmodernizam. S obzirom na „poreklo” umesto gimnazije pohađao je socijalno-pravnu školu, kasnije je studirao etnologiju, na primeru američkih Indijanaca. Kao predstavnik andergraunda morao je posle studija da radi kao magacioner, ložač, nosač uglja... Povelju 77 potpisao je 1986. i bio je aktivan član grupe Češka deca. Uhapšen je 1988. i robijao je zbog „ilegalnog prelaženja granice i širenja materijala štetnog po socijalističko uređenje”. Od 1991. bavi se profesionalno pisanjem.

Svoje pesme objavljivao je u samizdat Zborniku 79-1. U periodu 1980-82. izdavao je samizdat časopis „Violit”, a od 1980-84. samizdat „Ediciju za mrtvace-V” i „Moždana kap”. Godine 1985. postao je suosnivač i urednik časopisa „Jednom nogom”, kasnije „Revolver revije”, kao i antikomunističkog političkog časopisa „Sport” koji se transformisao u nedeljnik „Respekt”, u kojem i danas radi kao reporter. Svoje pesme objavljivane u samizdat časopisima sakupio je i objavio u zbirkama „Volim te do ludila” i „Sutra će biti rat” koje su doživele više izdanja. Objavio je i prozne knjige, preveden je na šesnaest jezika, između ostalih na srpski. Časopis „Treći trg” objaviće veći izbor iz poezije Jahima Topola na srpskom u prevodu Biserke Rajčić.

Za poeziju je dobio prestižnu nagradu „Tom Stopard”, a za prozu nagrade „Egon Hostovski” i „Jirži Orten”. Prvi put je u Beogradu.

Vaša se situacija veoma razlikovala od situacije srpskih pesnika, između ostalog nije bilo preventivne cenzure i samizdata.

Tačno je, u Jugoslaviju smo gledali kao u zemlju slobode. Za mladog pesnika koji nije želeo da objavljuje u cenzurisanoj štampi a izabrao je andergraund, to je moglo da znači da će ga pratiti i saslušavati STB (češka varijanta Službe državne bezbednosti). U odnosu na mene taj teror nije bio odviše strašan, ali Ivan Jirous, pesnik i moj prijatelj koga neizmerno cenim, odrobijao je sedam godina. Napisao je sledeći stih: „Ćorke i bircuzi, pesnikov su hleb svakidašnji”. Par puta su me dobro isprebijali policajci, a u ćorkama sam boravio relativno kratko. Tako da se tog vremena rado sećam, kao pustolovine koja se brzo završila.

Čini se da je iskustvo magacionera, ložača, nosača uglja... kasnije bilo korisno za Vaše stvaralaštvo, posebno za jezik pun kolokvijalizama i „brutalizama”.

Naravno, zbog toga se ne ljutim, pogotovu kada srećem ljude koji borave na stipendijama po dvadesetak godina i samo o tome pišu knjige, jer ne poznaju nikakav drugi život. S obzirom na prilike u Češkoj, moj put je bio krajnje običan jer je, recimo, moj obožavani Isak Babelj bio u ratu, novinar, potucalo... kao i gomila američkih pisaca. Upoznati ljude, upoznati jezik – to me je uvek veoma zanimalo.

Kako danas podnosite posao reportera i pisca? Da li to znači da se i kod vas ne može živeti samo od lepe književnosti? Rekli ste da ne volite ni „književni biznis”.

Tačno je. Kada su počele da mi se prevode knjige, nekih desetak godina sam putovao na razne promocije i festivale, postao sam do te mere globalizovan i od toga poblesavio, da sam se uplašio da ću izgubiti svoj jezik i sebe samog. Na sreću, posle toga bio sam dve i po godine reporter i putovao samo po Češkoj. Pisao sam o svemu mogućem, o propalim fabrikama, korupciji, pornoindustriji, ubistvima, anoreksiji, drogi, rasnom nasilju u Češkoj... Bila je to veoma zanimljiva žetva poetskog materijala, mada sam se zbog toga ponekad osećao loše. Onda sam ponovo postao samo pisac. Jer, nemoguće je biti stoprocentni novinar i pisati romane.

Ne oponašate modu svetske književnosti?

Svetsku književnu modu ne poznajem i ne oponašam je. Kada su moje knjige izlazile samo u Poljskoj, Mađarskoj, Nemačkoj govorio sam: Okej, mi smo iz istog istorijskog kotla. Ali, uopšte ne razumem zbog čega moje knjige čitaju Holanđani, Španci, Turci, Norvežani, Belorusi... Trudim se da o tome uopšte ne razmišljam. U tome sam pomalo snob. Popularnost mi je naprosto sumnjiva!

Voliterok muziku, pisali ste tekstove za andergraund grupu svoga brata Filipa „Pasji vojnici”, osnovalivlastitu rok grupu „Narodna ulica”? Sarađivali ste i saMonikom Načevom, jednom od najpopularnijih pevačica češke rok muzičke scene…

U mladosti mi je bilo prirodno da pišem tekstove za bendove. Bio sam jedan od onih naduvanih fanova koji iskaču iz publike na podijum... Ljudi su mi to dopuštali i slušali me... Sada se ne bavim pisanjem tekstova, ne želim više to, jednostavno više nisam deo te scene. To, donekle, nadoknađujem pisanjem za pozorište. Mada, pisati za muzičare i pevače koje voliš je velika radost, jer to je drevni ritual iz koga je nastala poezija! U ritmu disanja!

Da li ste čitali poeziju srpskih pesnika Vaše generacije?

Srpske pesnike moje generacije ne poznajem lično, a biograme s datumom rođenja ne čitam. Srpska poezija izlazi u Češkoj u raznim časopisima, posebno u odličnim kao što su „Plav” i „Poboča”. U Pragu sam upoznao Anu Ristović i Davida Albaharija. Od srpske klasike još iz vremena mladosti znam Miodraga Bulatovića i Danila Kiša. Posebno me je oduševljavao Bulatović. U četrnaestoj godini sam u časopisu „Svjetova literatur”pročitao njegovu priču „Jama” koja je mom uzrastu bila zabranjivana, a koja me je beskrajno oduševila.

Biserka Rajčić

[objavljeno u Politici: 28/05/2009]

Gostovanje Beogradskog festivala poezije u Paraćinu, 3o/o5/oo9

2009-06-02T21:41:00.002+02:00

Program 28 - 31/o5/oo9

2009-05-28T09:22:00.000+02:00

četvrtak, 28. 05.2009.

12h – Flamanski gradski pesnici: L. de Blok, P. Bohart, M. Vandebril... Biblioteka grada Beograda, Knez Mihailova 56

15h – Poezija/Poetry: J. Topol, A. Videman... Filološki fakultet, Studentski trg 3

18h – Trgni se!: B. Henri, Dž. Bern... Plato Books, Akademski plato 1

19h – Pesnik&Knjiga/Poet&Book: A. Petrova, F. Šehić, D. Krušovski, I. Kekić... Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48

21h – Trgni se! Poezija!: P. Bohart, J. Topol, N. Živančević, Dž. Bern, A. Petrova, D. Krušovski, B. Henri, M. Vandebril, A. Videman, S. Rađenović, F. Šehić, N. Budimir, B. Vezmar... Dom kulture Studentski grad, Bulevar Zorana Đinđića 179

petak, 29. 05. 2009.

Trgni se! Poezija! (gostovanje): Kragujevac (13h, Studentski kulturni centar), Paraćin (19h, Gradska biblioteka): D. Krušovski, P. Bohart, M. Vandebril, L. de Blok, A. Petrova, A. Videman, B. Henri, N. Budimir, Dž. Bern, S. Rađenović...

17h – Poezija/Poetry: G. M. Tavareš... Filološki fakultet, Studentski trg 3

20:30h – Rasprodaja Poezije: G. M. Tavareš... Centar za kulturu Stari grad, Kapetan Mišina 6a

subota, 30. 05. 2009.

12h – Trgni se! Poezija!: A. Videman, D. Krušovski, L. de Blok, B. Henri, A. Petrova, F. Šehić, G. M. Tavareš, N. Budimir, N. Lukić... recital ispred Kulturnog centra Beograd (Knez Mihailova 6)+ Festival 1 pisca, Plato Booksa (Akademski plato 1) i Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56)

19h – Vokalno instrumentalni kolektiv Horkestar,
ispred Plato Books Music Store, Čika Ljubina 18-28

20h – Moj Trg: Dž. Bern, G. M. Tavareš, A. Videman, N. Mitrović, A. Petrova, B. Henri, D. Krušovski, M. Vandebril, L. de Blok , + bend Metak za zlikovca,
španski bar Casa Garcia, Kraljevića Marka 19

nedelja, 31. 05. 2009.

20h – Dodela festivalske nagrade Treći Trg, film Koka kola suze Neška Uskokovića, zatvaranje festivala, Centar za kulturu Stari grad, Kapetan Mišina 6a

Poezija učesnika

2009-05-26T14:03:00.000+02:00

NINA ŽIVANČEVIĆ

Pesnikinja, esejista, prozni pisac, dramski pisac, kritičar umetnosti, prevodilac i urednica. Objavila je 12 zbirki pesama, tri knjige kratkih priča, dva romana i knjigu eseja o Crnjanskom (njena doktorska teza). Objavljivala u Parizu, Njujorku i Beogradu.

Dobila je tri književne nagrade, uredila je i bila zastupljena u brojnim antologijama savremene svetske poezije.

Kao urednica i korespondent sarađivala je sa časopisima New York Arts Magazine, Modern Painters, American Book Review, East Village Eye, Republique de lettres.

Predavala je na više univerziteta i instituta u SAD, predavala je engleski jezik i književnost u Francuskoj i na mnogim univerzitetima i koledžima u Evropi.

Aktivno je radila za pozorište i radio; četiri njene drame postavljene su i emitovane u SAD i Velikoj Britaniji. Radi i živi u Parizu.

KRALJEVSKI LOV

(prema Nizamiju)

Ušetali smo u carski vrt

Sa minijaturnim borovima, nehatnim jelenima

I cvrkutavim fontanama: tada sam shvatila

Da i dalje traje kraljevski lov –

Izgorela trava, polomljeni vrt

Jevanđelja umrljana krvlju,

Santuri u plamenu: „vratili su ovde sat“ – rekao si –

Četiristo godina unazad,

A bitka na mom Kosovu

Pomerila se kroz vreme, sa sjajnim jataganima

I osakaćenim ratnicima: čvrsta

Bezumna i surova ruka vlada

Našim baštama,

Moj padišahu,

Morao si da napustiš Nizamijev vrt hitro

I postaneš tako slavni nomad izgorelih krila

A ja bejah poslednja „severna pokrajina“

Tvoga carstva koju si branio na život i smrt;

Kuća mi je nestala

Pod teškim bombama,

Jezik naše dece ispskan je tuđim rečima i akcentima,

anđelima na hrišćanskim freskama

u dalekim manastirima pootpadaše krila

njihov let se sveo na noćna bežanja

na lutanja po nekim sumnjivim novinama

na čijim naslovnim stranama štampaju sve i svašta

sve osim naših izgnanih i izgubljenih pesama

i onih svakodnevnih muka koje ne poznaju tajnu podmitljivih religija

niti pak nose pečate zvaničnih sudskih prevodilaca.

JAHIM TOPOL (JACHYM TOPOL)

Češki pesnik i prozaik rođen je 1962. u Pragu.

Objavio je samo dve pesničke zbirke, Volim te do ludila (1988, 1991, 1994) i Sutra će biti rat (1992, 1995) i za njih dobio Nagradu Tom Stopard. Do propasti komunizma pripadao je samizdat autorima, jer zbog cenzure nije mogao objavljivati u državnim izdavačkim kućama i časopisima.

Pisao je tekstove i za rok grupe, pre svega za svoju Národní třida, bratovljevu Psí vojácy i za poznatu rok pevačicu Načevu. Bavio se i uređivanjem značajnih andergraund časopisa: Respekt, Revolver Revue i Raut.

Ritam poezije Jahima Topola blizak je rok muzici. Koristi kolokvijalni jezik, ironično transponujući svakodnevicu koja je osnovna tema njegove poezije. Kao jedan od najkarakterističnijih predstavnika svoje generacije dosta je prevođen.

TAJANSTVENA SEZONA

ne čezne za svojim bolestima

nekoliko godina posle tvoje smrti

biće popularni i obavezujući

u tom sumnjivom svetu

u kome plaćaš svoj danak

u borbi s ostalim

poreskim obveznicima

na putu u svet i u njemu

sve počinje da biva sumnjivo

tvoji prijatelji se motaju

po studenim senovitim ulicama

ta tutnjava je kucanje srca u ruševinama

koje leži kao leš malog psa

u kovčegu

usamljenici su strahovito sumnjičavi

uopšte ne izlaze iz jedinog parka

a u bundama nose noževe

neke tajanstvene ptice su zanavek

odlučile da prestanu da nedostaju

u prljavoj kompoziciji grada

sve gospođice su preko noći postale

stare svinje koje ciče

i tokom iznimno mužjačkog meseca

sezona je postala jednostavno tajanstvena

ADAM VIDEMAN (ADAM WIEDEMAN)

Poljski pesnik, prozni pisac, bajkopisac, književni i muzički kritičar, prevodilac, a u poslednje vreme bavi se i slikanjem, rođen je 1967. godine u Krotošinu. Živeo je duže vremena u Krakovu, a od nedavno u Varšavi.

Dosta je prevođen i nagrađivan. Između ostalih nagrađen je i prestižnom Nagradom fondacije Košćelski. Dvaput je nominovan za najznačajniju poljsku književnu nagradu NIKE. Prevodi sa slovenačkog.

Pesničke zbirke: Mužjak (1996), Starter (1998), Đurđevak (2001), Kalipso (2004), Pensum (2007); prozna dela: Ljubopitljivost sistema (1997), Čvor Pas Obrva (1998) i knjiga oniričkih zapisa Krevetske scene (2005).

x x x

Tek pod tušem u avetinjski pustom (ispunjenom

svetlošću neonki) zajedničkom kupatilu postao sam siguran

da bi taj dan trebalo završiti razgovorom na francuskom

s onim mladićem bogaljem koji je svojom pojavom u kuhinji

prekinuo svakovečernje brojanje para i pijenje čaja koje se

otezalo u beskonačno.

U međuvremenu ovde je bez ikakvog smisla, na mojim rukama

izdahnuo Naruz Hosnar

(a ti, Lari, kako si, jesi li još živ? tvoj jedini džemper

koji se zakopčava na rajfešlus, da li bi samo ležao

u mom ormariću za stare časopise [a tek taj ormarić?!])

odnosno, ta smrt, posle koje sam krenuo da se okupam,

da sperem sa sebe onu kišu, belgijsku, uopšte nije morala

da usledi baš ovde, sada je sasvim nepotrebno u meni,

i ona je kao i ja koji ovde sedim, neuporediv s bilo kim

u ubogaljenosti (mog jezika), moja soba do iznemoglosti dahće

i stenje u snu, jer je baš sada doista ono,

što me je mimoišlo; dok se negde na pragu vidljivosti još uvek

menjaju svetla.

Luksemburg, 3. oktobar 1990.

GONSALO M. TAVAREŠ (GONCALO M. TAVARES)

Gonsalo M. Tavareš je mladi pesnik i pisac iz Portugalije čiji je rad nagrađivan najprestižnijim nacionalnim književnim nagradama. Njegova dela objavljena su u nekoliko stranih antologija proze i poezije, a romani su mu prevedeni na deset jezika.

Njegov roman Jerusalim objavljen je 2004. i nagrađen je nagradom Saramago 2005.

KLIKERI

Jedna starica toliko zgrbljena da liči na

mačku

prelazi ulicu, ali ne prede;

zaboravila je doba parenja.

Tako zgrbljena umreće kao kugla,

kroz pet godina ili možda već sutra.

Kako položiti grudvu mesa u kovčeg mrtvački?

Ni kao mrtva starica se neće ispraviti,

kotrljaće se u sanduku, ispod zemlje,

kao što se kliker vrti u drvenoj kutiji dečaka.

Jer zemlja je dečak nestašni, i igra se sa nama.

Prevod: Jasmina Nešković

ELISA BJAĐINI (ELISA BIAGINI)

Elisa Bjađini živi u Firenci (Italija), nakon što je nekoliko godina predavala i studirala u SAD.

Njene pesme su objavljene u nekoliko italijanskih i američkih revija i antologija.

Objavila je 6 zbirki pesama, neke od njih dvojezično, kao što su: L’Ospite (Gost, Einaudi, 2004) i Fiato. parole per muzika (Dah. reči za muziku, 2006). Njena najnovija zbirka je Nel Bosco (U šumi, Einaudi, 2007).

Njene pesme su prevođene na engleski, nemački, španski, portugalski, francuski, hrvatski, japanski, slovački i ruski jezik. Prevodila je savremene američke pesnike za revije, antologije i pojedinačne zbirke („Nuovi Poeti Americani“, Einaudi, 2006). Predaje kreativno pisanje poezije, književnost i istoriju umetnosti u Italiji i šire.

Izgubiti se

Svaki san magla od telâ,

oči od gline za svaki tvoj pogled.

Ako bi se svaki put

kada se oznojim izgubio

bila bih na pravom putu.

Izgubiti se,

da se izgubimo:

biti crno mastilo

koje nas piše.

A ipak vraćaš se u grlo svakoga jutra

nema tvog pokrova u mojoj postelji,

ne prolaziš kao groznica koja se suši,

ali ti si, najcrnje mastilo koje me piše.

Izgubiti se,

da se izgubimo:

biti crno mastilo

koje nas piše.

Pališ sveću svog pogleda,

da bih te videla odavde, tako dalekog,

svetlost, na mojim rukama od vode,

odsjaj, kao s kašike.

(iz zbirke Dah. reči za muziku)

Prevod: Dejan Ilić

BRAJAN HENRI (BRIAN HENRY)

Brajan Henri je autor pet knjiga poezije – Astronaut (objavljene u Americi i u Engleskoj gde je bila u užem izboru za nagradu Forward Prize, i čiji je prevod objavljen u Sloveniji), American Incident, Graft (objavljene u Americi i Engleskoj), Quarantine (nagrađena sa Alice Fay di Castagnola nagradom koju dodeljuje Udruženje pesnika Amerike) i The Stripping Point – kao i knjiga malog formata In the Unlikely Event of a Water (Equipage) kao i Hit and Run (Scantily Clad Press). Njegovu šestu knjigu Wings Without Birds izdaće izdavačka kuća Salt Publishing tokom 2009, dok će njegova sedma knjiga Lessness izaći u izdanju izdavačke kuće Ahsahta Press 2011.

Njegove pesme su se pojavljivale u brojnim časopisima širom sveta, uključujući i The New Republic, American Poetry Review, The Paris Review, Grand Street, Poetry Review i Jacket. Njegova poezija se može naći u mnogim antologijama i bila je prevođena na ruski, slovenački i hrvatski jezik.

Brajan Henri je kourednik časopisa Verse od 1995, i bio je kourednik knjige The Verse Book of Interviews. Njegove kritike su izlazlile u časopsima poput The New York Times Book Review, Times Literary Supplement, Jacket, Boston Review, The Yale Review i Virginia Quarterly Review. Njegov prevod pesama slovenačkog pesnika Tomaža Šalamuna Woods and Chalices izdala je izdavačka kuća Harcourt 2008, dok njegov prevod pesama Aleša Štegera The Book of Things treba da se pojavi u izdanju BOA Editions.

Sobe

Ima soba koje poznaju tebe, soba koje ti znaš

i kojima možeš dati ime, soba koje se izdižu mucavo

pred tvojim očima ako gledaš dovoljno dugo.

Soba gde se ništa nije desilo

sem u tvojoj glavi, gde je svet nastavio da se kreće

odvojeno od tebe, i gde ti pokušavaš da mu dorasteš.

Soba sa zidovima od belih blokova,

jednim prozorom, jedini zvuk – udarac

udarac udaranje uzglavlja kreveta

u zid, dok tvoj krevet miruje.

Sobe gde je krevet pao na tebe,

soba gde ruka koja se spušta dole

nije bila tvoja, gmižući jezik –

dokaz. Sobe iz koje si se izvukao pričom,

sa četiri muškaraca jednosložnih reči,

jakih ruku i pocrvenelih vratova,

koji se približavaju, istiskujući vazduh.

Sobe u koju si bio uveden,

sobe gde si ti bio onaj koji je uvodio,

a oba puta poslednji put u toj sobi.

Sobe bez vrata, žene preko praga, ti puziš ka njoj,

od nje do kupatila da pritisneš obraz

uz belo, tvoje ime –

optužba među kabinama.

Sobe u koju sunce nikad nije ušlo,

zvuk kola koji te uspavljuje,

tvoje zenice velike i gladne svetla.

STANKA RAĐENOVIĆ SLAVKOVIĆ

Rođena 1977. godine na Cetinju (Crna Gora). Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u Budvi, a diplomirala na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, na Odseku za srpski jezik i književnost.

Učesnik je brojnih festivala i pesničkih susreta, uglavnom u Crnoj Gori, među kojima su: „Pjesnička riječ na izvoru Pive”, „Ratkovićeve večeri poezije”, „Trg pjesnika – Grad teatar Budva”, „Makarijevo slovo” i dr. Takođe, dobitnik je priznanja i nagrada na festivalima poezije.

Objavila je dve pesničke zbirke: „Nijemo govori ljubav (INTER NOS)” 1998. i „Pjesme” 2003. za koju je dobila nagradu „Spasoje Pajo Blagojević”.

Bila je član Udruženja književnika Crne Gore. Neke pesme su joj prevedene na slovenački i objavljene u mariborskoj reviji za kulturu i društvo „Dialogi” 2006. godine.

Živi i radi u Budvi.

NADRIJEČ

...Dva usamljena drveta

čudno mi mašu –

lozinku traže!

Na kojem jeziku

da izgovorim

spas

za riječi probuđene, nerođene,

dok napolju čuvaju krik

koljači – gvozdene straže!?

Osjećam –

na nekom bih jeziku drugom

sve ljepše mogla da kažem...

DENEŠ KRUŠOVSKIY (DÉNES KRUSOVSZKY)

Rođen je 1982. godine u Debrecenu, u Mađarskoj. Pesnik, kritičar, i urednik Puškinove ulice, kvartalnog časopisa Univerziteta u Budimpešti i JAK izdanja svetske literature (serija knjiga savremene strane fikcije i poezije na mađarskom, koja uvodi i mlade strane autore i mlade mađarske prevodioce).

Objavio je jednu knjigu: Sva moja imena. Pesme, 2006, dok će mu druga knjiga biti objavljena početkom juna 2009.

Sa još deset mladih pesnika 2005. pokrenuo je pesnički blog Telep (www.telep.freeblog.hu). U junu 2009. biće objavljena antologija njihovih radova.

Učestvovao je u nekim međunarodnim radionicama, kao što je projekat Crossing Places (http://www.crossingplaces.eu/content/) 2007. Radionica je održana u Solunu, Barseloni, Milanu i Veneciji. 2008. učestvovao je u prevodilačkoj radionici u Tršiću u Srbiji, zajedno sa mađarskim i srpskim mladim pesnicima. Tokom leta 2008. učestvovao je i na pesničkoj radionici Re:Verse u Mađarskoj sa mađarskim i hrvatskim autorima. Neke od njegovih pesama moguće je čitati na italijanskom, španskom, srpskom i hrvatskom jeziku.

Početkom 2008. osvojio je književnu stipendiju Moric Zigmond za svoju poeziju, a u novembru je osvojio Prima nagradu za mlade.

Odlučujuća tačka cviljenja

Otvoriti na spoljašnju buku tišinu

iznutra, svakako će biti nepodnošljivo

mešanje, kao mast,

kako nikad nije savršeno bela.

Ili zamisliti, šta bi bilo,

kada bih bilo šta znao pročitati,

iz svetlosti koja se probija kroz otškrinuta vrata,

iz promenjene pločice na zidu, traga kočenja.

Cviljenje ima jednu odlučujuću

tačku, još su usta otvorena,

ali glas više ne izlazi.

Tad može biti i smeh.

LUT DE BLOK (LUT DE BLOCK)

Rođena 1952. Ova flamanska pesnikinja debitovala je 1984. u tradiciji neorealizma zbirkom Otac za koju je dobila nagradu za poeziju časopisa „Yang“. Čini se da je trauma iz detinjstva (smrt njenog oca) u početku poslužila kao značajan izvor inspiracije.

Za zbirku Entre deux mers (Između dva mora) nagrađena je 2001. Nagradom za književnost Istočne Flandrije – nagradom koja se dodeljuje svake četvrte godine. Vitalizam i senzualnost pesnikinje De Blok najviše dolazi do izražaja i zbirci Zavetrina popodnevnog sata. Godine 2007. Lut de Block je – analogno tituli gradskog pesnika – na dve godine postavljena za „pokrajinsku pesnikinju“. Njen zadatak se sastoji u tome da napiše desetak pesama koji osvetljavaju različite aspekte pokrajine Istočne Flandrije.

Sve su smeli da ti slome. Ali glas

nipošto. Nemoj mi sad zboriti o dalekom bolu

već mi nametni obavezu ćutanja. Bezvučna reč

mi nagriza grlo, lomi se u meni u

slogove. Bolje umri samo sad ne progovori.

Krvi, ne daj mu da se zgruša. Zemljo, ne puzi još

po njemu već mu prosipaj reči, ne daj da

izblede. Svašta mogu da podnesem al ne mogu njegov

prepukao glas. Priguši ga u meni. Uskoro će zamreti

tad će sve utihnuti i ja ću oteći zajedno sa njim.

Prevod: Jelica Novaković-Lopušina

MIHAEL VANDEBRIL (MICHAEL VANDEBRIL)

Rođen 1972, Vandebril živi i radi u Antverpenu u Belgiji gde je proveo studentske dane na pravima. Pesnik je i organizator književnih događaja. Prvo pojavljivanje kao pesnika-izvođača dogodilo se 1998. u okviru Poetry & Straight Jazz festivala.

2000. osnovao je kolektiv Le Tigre Unick, poznat po književnim dešavanjima u Antverpenu i Amsterdamu. Krajem 2002. postavljen je za koordinatora manifestacije Antverpen – Grad knjige i bio je umetnički direktor UNESCO-a posvećenog Svetskoj prestonici knjige u Antverpenu 2004. Poezija Mihaela Vandebrila pod uticajem je nadrealistične poezije (Andre Breton i srodni pesnici), ali i usmene tradicije Bit generacije.

STARI BEOGRAD

jednostruni grad što mi neprekidno

vene prerezuje

ne tugujem

pijem sa sladostrašću guste krvi

u ritmu inata vojska mlade gospode ide

plešući preko vode – slatkovodni sni

poput svinja iz vode zahvaćeni

gledam u tvoje mlade dojke

dok ti usta pružaš drugome

– poput pijane ptice

što krilima prebira rešetke –

pevaš starogradsku pesmu

a beograd ti se tiho pridružuje

o bele butine balkana

na koje žudno polažem sve svoje šake

PAUL BOHART (PAUL BOGAERT)

Paul Bohart (Paul Bogaert), flamanski pesnik mlađe generacije rođen 1968. u Briselu, debitovao je 1996. zbirkom pesama WELCOME HYGIENE. To su pesme bizarne logike i dozirane mešavine stilova i jezičkih registara. Jedno nemirno ja pod pritiskom je prenaglašene svesti. Način na koji percipira sebe i druge uzrokuje efekat otuđenja.

Istu vrstu preuveličane mentalne i čulne percepcije srećemo i u sledećoj zbirci CIRKULARNI SISTEMI (Circulaire systemen, 2002). U ovoj zbirci Bohart istražuje svoju fasinaciju za sve što rotira. Zatvoren cirkularni sistem nudi osećaj sigurnosti ali i nelagode. Distanciranim, pesudonaučnim tonom pesnik stvara neku vrstu poetičnih jezičkih mašina u kojima se banalnost sučeljava sa sistemom.

Godine 2006. izašla je dugo očekivana zbirka MOLIM LEPO (AUB) koja je nominovana za Nagradu flamanske kulture za 2007. Iz izveštaja žirija možemo pročitati da je Bohart za nekoliko godina i sa samo tri zbirke uspeo da se nametne kao jedan od najzapaženijih mladih flamanskih pesnika.

Bohart je od samog početka integrisao nove medije u svoje pesništvo. Tokom javnih nastupa svoje pesme projektuje putem powerpoint-prezentacije, dok se na njegovom sajtu http://www.paulbogaert.be može naći raznorazna web-poezija. Pesmu „Nedovršena” (Nooit af) Bohart dopunjava i menja po svom ličnom nahođenju, pri čemu ne čuva prethodne verzije. Piše i zajedničke pesme sa kolegama-pesnicima Janom Lauerejnsom (Jan Lauwereyns) i Katarinom Vanger (Catharine Wagner). „Linkovne“ pesme sadrže hiperlinkove pomoću kojih se čitalac može uvući dublje u pesmu. U rubrici „titlovi“ mogu se odgledati video klipovi koji su titlovani poezijom. Na ovaj način Bohart dokazuje da papir i monitor nisu u zavadi već da se uspešno dopunjuju.

CIRKULARNI SISTEMI – BR. 9

Stoji se pred branom

koja garantuje zaparloženost.

Onda se instinktivno pronalazi trik:

zategne se koji mišići, oda

oklevanje, onda se izvrši prodor.

Oseti se pritisak na uho.

Odbojan povišeni ton.

Bezličan model mišljenja.

Ali nema ometanja sistema

kad se u pokretnim vratima spazi voljeno.

PROGRAM/oo9 | PROGRAMME/oo9

2009-05-16T19:07:00.001+02:00

Beogradski festival poezije i knjige

Trgni se! Poezija! 03

Nešto nije bilo šta.
(Stih Miloša Komadine)

Omaž pesniku Milošu Komadini (1955-2004), promocije knjiga, književne večeri, čitanja na različitim lokacijama, prevodilačke radionice, susreti pisaca, razgovori, flamanski gradski pesnici, predstavljanje izdavača, izložbe knjiga i časopisa, dodela festivalske nagrade Treći Trg, street-art, vizuelni program Kuća Poezije / House of Poetry u Centru za kulturu Stari grad: izložba posvećena Milošu Komadini, interaktivna instalacija Make Poetry, predstavljanje Dušana Radića, gostovanja u Novom Sadu, Inđiji, Sremskim Karlovcima, Kragujevcu, Paraćinu...

Učesnici:

Nina Živančević (Srbija/Francuska)
Aleksandra Petrova (Rusija)
Faruk Šehić (Bosna i Hercegovina)
Džejms Bern (Velika Britanija)
Jahim Topol (Češka)
Adam Videman (Poljska)
Gonsalo М. Tavareš (Portugal)
Eliza Bjađini (Italija)
Brajan Henri (SAD)
Stanka Rađenović (Crna Gora)
Deneš Krušovski (Mađarska)
Lut de Blok (Belgija)
Mihael Vandebril (Belgija)
Paul Bogaert (Belgija)
Nemanja Mitrović (Srbija)
Borivoj Vezmar (Srbija)
Nevena Budimir (Srbija)
i drugi umetnici, učesnici pratećeg programa.

klikni na sliku za detaljniji prikaz

Belgrade Poetry and Book Festival

Trgni se! Poezija! 03

Not Just Anything
(Miloš Komadina’s verse)

Participants:

Nina Živančević (Serbia/France)
Alexandra Petrova (Russia)
Faruk Šehić (Bosnia and Herzegovina)
James Byrne (Great Britain)
Jachym Topol (Czech Republic)
Adam Wiedemann (Poland)
Goncalo М. Tavares (Portugal)
Elisa Biagini (Italy)
Brian Henry (USA)
Stanka Rađenović (Montenegro)
Denes Krusovszky (Hungary)
Lut de Block (Belgium)
Michael Vandebril (Belgium)
Paul Bogaert (Belgium)
Nemanja Mitrović (Serbia)
Borivoj Vezmar (Serbia)
Nevena Budimir (Serbia)
and other artists in accompanying program.

Raša Livada - poezija

2008-12-04T04:25:00.001+01:00

Raša Livada (1948–2007) objavio je knjige pesama Poprskan znojem kazaljki (1969), Atlantida (1972), Karantin (1977) i Pesme (2006). U srpsku poeziju 70-ih godina ušao je kao pesnik prekretničke, kritičke poezije (P. Palavestra), intelektualne poezije (S. Lukić), urbanog pesničkog izraza (P. Džadžić). Objavio je i antologiju „apokaliptične poezije“ Svetska poezija danas (časopis Gradac, 1981), koja je, zajedno sa njegovim pesničkim zbirkama, izvršila znatan uticaj na potonje generacije srpskih pesnika. Proširena i dopunjena, ova antologija je objavljena u dva toma u izdanju Prosvete 1983. godine pod naslovom Moderno svetsko pesništvo. Prevodio je poeziju Roberta Grejvsa, T. S. Eliota, Huana Himenesa, Jehude Amihaja i V. S. Mervina. Godine 1985. osnovao je Književno društvo Pismo, pokrenuo istoimeni tromesečnik za savremenu svetsku književnost, a u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao i istoimenu biblioteku. U krilu ovog književnog društva osnovano je još nekoliko književnih časopisa (Ruski almanah, Istočnik, Erazmo, Mezuza, Šekspir & CO). Osamdesetih godina bio je potpredsednik Srpskog PEN-a, predsednik Beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda. Jedan je od osnovača Srpskog književnog društva 2000. godine. Pesme su mu prevođene na preko dvadeset jezika, a za svoj književni, prevodilački i urednički rad dobio je niz nagrada, među kojima Brankovu nagradu, Nagradu Milan Rakić, Nagradu Jeremija Živanović, Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda i dr.

IZ KARANTINA

NEZNANAC

1. Ko je pekao zanat-pamćenja:

I ostao zaboravljen?

2. Ko je osnovao domovinu i zakon:

I osuđen-na-domovinu po zakonu?

3. Ko je izridao slova i jezike:

I čuo psovke i pokore?

4. Ko je u vladarima spoznao Milost:

A oni u njemu bitangu?

5. Ko ne misli na omču oko vrata:

Ako se pojavi kometa?

6. Ko je uzdigao-žene toliko visoko:

Da ne mogu da siđu?

7. Ko je hitnuo svaki kamen u zvezde:

I ostao bez-krova-nad-glavom?

8. ko je podmetao-požare u tuđa srca:

I postao led?

9. Ko je izmislio lice-Gospodnje:

A presvisne kad ga vidi?

10. Ko je posrkao svu mesečinu-s-Dunava:

I ostao žedan?

IZ ASIZIJA

Ti dečaci na konjima i lađama

(A šestorica, priča se, i peške.)

Tražiše Asizi,

Po ovim varvarskim krajinama:

Gde je i Ovidije

Kukao za novcem i starom slavom.

Ribari im prostreše mreže,

Umesto stolnjaka,

Ponudiše smuđa, vino, crni hleb,

I jedan ređi vetar,

Od koga bujaju kose i san:

Što se zari u njihova srca,

Ko čamac u mulj.

U zoru su razgaljeni čavrljali

Kako jedni drugima iskrsavaše

U snu,

A jedan reče:

Usnuo sam debeli-biserni-krst

Kako stasa iz ustiju,

I lomi mi zube:

Još osećam srh-pod-jezikom.

Palo je neko zezanje,

Al štovaše znak.

Domaćine je zabavljao

Taj ljupki govor o zumbulima i suncu,

I prostim haljinama:

I primiše ih.

A s jednim (Umalo-da-zaboravim.)

Koji je tvrdio za njihovo vino

Da je ukusno kao krv Boga:

Bratimili se.

Toliko:

Što se pesništva tiče.

Knjige pak pišu o tome što sledi:

Vešanja, pokrštavanja,

Podmetanja nogu i požara,

Ekspanzije trgovine i vojnih doktrina,

(Samim tim i umetnosti.)

Kako to već biva,

Kad deca krčme očevinu.

Ja opet vidim

Samo jutarnje babe,

Što s cegerima špeceraja

Ophode taj sveti,

Usnama oribani kamen,

Brzo progunđaju:

Živo dete...

Slava...

Pare...

Moć...

I odu kući.

A Livada kaže:

Predugačka proviđenja zamute pogled.

FILIPIKA GORDIH

Pre nego što ispijemo sve otrove, i obesimo se: U Gradskom parku, još ovo da ti kažem pa da nas nema, pa da nas kao oblutke prostranog svetla, zavitlaju niz reku, da potonemo sporo, ko kap krvave žive, niz ono rebro, nazvano mnogim imenima, u mulj: Da budemo sedefno uvo, tvrdo uvo na sve što će se zbiti.

Još samo ovo o budžaku-nad-budžacima, gde pesma gnjili, i neimar cvili; gde svirep je narod, mutan liman, nebo nisko, zvezde na ušu uđu, na nos iziđu, a u bunare kad meteor padne: Izvade kost i ćupove.

Još samo ovo o precima, što se hvale potomcima, da je svuda mnogi prošao i kule zidao: A ko je, a šta je ostalo? Deset crkvi, znak lojalnosti pobožnim ambasadorima, gomila pustih kuća bez svrhe i namene, banke, teleksi, i stotine preobraženih glasova u laveže koji skitaju i laju u oluke: Poštujući, i prizivajući, a ne znajući ni koga, ni šta.

I čude se onima što silaze s planina, danas kada cvetaju gladi i umetnosti, čude se onim poslednjima, što niz planinčine silaze, menjajući međusobno košulje, ruzmarin, poljpce i sir, kada se sretnu, i kažu: Taj običaj je star. To je stari običaj.

Pa ko su onda naša braća i sinovi, i ko smo svi mi, ovde, u lovu na sadašnjost? Skupa: Samo da otimamo novce jedni od drugih, ugalj, žuč, grobnice: Ko su naša braća i sinovi, od ovih ovde, okupljenih oko teleksa, koji godinama ne otkucava, ni jednu vest, već samo prazno zvrji, kao lafet, s kog su upravo odneli mrtvaca.

A Livada kaže:

Teže je sazdati srušene hromine,

nego novu kuću.

I kaže:

Pomeri nogu, lek je pod cipelom.

Faruk Šehić - poezija

2008-09-27T16:59:00.000+02:00

FARUK ŠEHIĆ
Rođen je 1970. u Bihaću. Odrastao u Bosanskoj Krupi. Bio je pripadnik Armije BiH (1992 – 1995). Piše poeziju, prozu, eseje, književne kritike. Reportaže i kolumne objavljuje u magazinu Start BiH. Tekstovi su mu prevođeni na engleski, francuski, italijanski, nemački, mađarski, slovenački, makedonski i poljski jezik. Do sada je objavio sledeće knjige i izdanja:
Pjesme u nastajanju, Sarajevo, 2000.
Hit depo, Sarajevo, 2003.
Pod pritiskom, Sarajevo – Zagreb, 2004.
Transsarajevo, Zagreb, 2006.
Transsarajevo, Beograd, 2007.
Hit depo, Pod pritiskom, Transsarajevo, Apokalipsa iz Recycle bina, Zagreb, 2007.
Hit depo, Pod pritiskom, Transsarajevo, Apokalipsa iz Recycle bina, Sarajevo, 2008.
Hit depo, Sarajevo, 2008.
Živi u Sarajevu.

prolazeći pored Markala na trenutak zastah

vidio sam anđela na pijaci
sjedio je na limenom krovu štanda
ispod njega u drvenim gajbama
složene su paprike, paradajz, mladi krompir
kupus, crveni luk i zelje
stopala su mu visila sa krova
njima je ovlaš dodirivao kosu prolaznika
jednom je kupcu skinuo šešir sa glave
puhao je lagan vjetar miješajući mirise
svježeg voća, povrća, cvijeća & ribe
zavirivao je ljudima u face
odmjeravao je prodavače dok rade sa vagom
zurio u njihove natekle ispucale šake
rasplakao se ugledavši stariju ženu
kako kupi trulo povrće ispod štandova
počela je padati sitna kiša
niz latice ofarbane margarite
slijevala se blijedoplava tinta
izgledala je kao kurva sa kilom šminke
kad joj poteku suze
anđeo je raširio krila i poletio u nebo
razmišljam, ako postoji poetska pravda
anđeo će zagrnut noću
iščupati srce prodavaču što zakida na vagi
međutim, ne vjerujem
jer anđeli uglavnom poziraju
i smrzavaju se goli na freskama.

izbavljenje

živim onkraj svih stvari
ne pripadam izmima, niti sam izašao ispod nečijeg šinjela
najviše mrzim književne večeri i festivale
tu osjećam svu tugu kako se nataloži u ljudima
sediment beskoristan, osim za umjetnost

živim onkraj svih stvari
pored Saturnovog prstena
na Rajskim otocima, u jantarnim kućama
prošli vijek učinio nas je prerano ostarjelima
stari smo već stotinu godina

živim onkraj svih stvari
učim od pauka i crvenog puža
proučavam nervaturu lista
trudim se biti prijatan i vedar
ali onaj unutrašnji otkucaj
daje sasvim drugi ritam
predskazanje odvratno i gorko
to suočavanje sa svijetom
pustopašnom ledinom
gdje bog jeca slegnutih ramena
i nema mjesta za život čovjeka
Krist je unosna konfekcijska lutka
a slavuji se peku na roštiljima McDonald'sa.

ja nisam čovjek iz Sarajeva

u Sarajevu
april je zaista najokrutniji mjesec
gdje se miješa fantastika i horor u retortama tijelâ
duhovi vise u zraku, duhovi literarne šizofrenije
samo ih trebaš uzbrati, te tužne grozdove vasionâ
zašto ćeš plaćati vlastitom krvlju
na Bistriku i Kovačima kuće su ograđene visokim zidovima
a ljudske duše otvorene ko kupole otomanskih džamija
zrak je britak kao mjesec mrtvih
u kafanskim pričama rat nikad ne završava
raspoređuju se divizije među pivskim flašama
priča se o Srbima, Muslimanima i Hrvatima
o krivcima i žrtvama
stoput utvrđena «istina» mjerka se nanogramskom vagom
jer je epska naracija plod crvenih krvnih zrnaca
ako je Brazil zemlja sa najviše fudbalskih selektora na svijetu
ovdje stanuje najveći broj drvenih filozofa i mizantropa
uprkos svemu što me razara i nakrivo oblikuje
i dalje učestvujem u tvom paradoksalnom mitotvorenju
Sarajevo, nisi mi dalo ništa
izuzev svoju poeziju.

Eva Zonnenberg - poezija

2008-09-27T16:53:00.000+02:00

EWA SONNENBERG
Rođena je 1967. u Zombkovicama u Šelskoj. Živela je dugo u Vroclavu, gde je završila Muzičku akademiju i nastupala kao pijanistkinja. Sudirala je i književnost. Sada u Krakovu završava studije filozofije i predaje kreativno pisanje. Već za prvu zbirku pesama dobila je 1995. prestižnu nagradu Georg Trakl. Na originalan način kombinuje poeziju s muzikom.
Veoma je prevođena. Na sve evropske jezike. Na srpskom je u obimnijim izborima objavljivana u ProFemini, Književnom magazinu, Književnom listu i Banjalučkim Slovesima. Posebno je prisutna u Nemačkoj, u antologijama i pojedinačnim zbirkama. Objavila je sledece pesničke zbirke: Hazard (1995), Zemlja hiljadu notesa/Ispovesti Lindzi Kempa/(1997), Planeta (1997), Povodac (2000), Bukteći tramvaj (2001), Čas ushićenja (2005).

I Pismo Bašu

Koliko si hiljada listova imao pod stopalima? Koliko hiljada reči?
Dovoljan je gest jedne reči. Telo se udaljuje i ponovo vraća s novom
skalom osećanja. Za sebe kažeš: «Putnik, čiji je dom putovanje».
Pravi putnik ne zna čemu teži.
Na svakom mestu na zemlji je kao putnik iz daleka. Bira teže puteve -
stvaljajući stvarnost na probu. Zadajući joj udarce:
bezobličan doživljaj svega u svemu. U pogledu počinje i završava se
celovitost istorije. Smrt je samo jedna od varijanti zagledanosti. Zenica
lista svemir. Smrt je kao izlazak iz kuće na snegom pokrivenu
ulicu. Imaćemo dovoljno snega. Gutaćemo sneg
kao da nas se strah ne tiče. Nisi hteo da otkrivaš tajne.
Govorio si: zaboravio sam čini, zaboravio sam sve reči,
zaboravio sam ispovesti. A ipak mamio te je miris procvale višnje -
razgovori boja. A ipak si voleo kišu cvetova kajsije -
spor neispoljenog s vazduhom. Vreme je bilo pijano,
nije moglo naći put ka mestu,
u kome se on zaustavio. Da li si bilo kome rekao da Fudži
roni crne suze? Samo si ti znao da svaka suza menja
obličje sveta. Realnost je zrno pirinča među
crnim štapićima drugih svetova. Nisi pitao ko drži
štapiće dugim prstima beskonačnosti. Tvoje sandale
tamno plave boje upućene su u tajne putovanja u vremenu.
Igrao si se događajima kao da si rođen iz zmajevog zuba. Samo
glupak govori o tome dvaput. Neke reči se ne mogu ponavljati.
Umeće gledanja telom i slušanja dodirom.
Stihovi, iz kojih si puštao na slobodu leptire, viline konjice, puževe, svice.
Kao da mi ih daješ na poklon, govoreći: dopiši ono što nisam napisao.

Ne želim da budem pesnikinja jer pesnici kao psi rečima obeležavaju
svoju teritoriju
Hoću da budem neko ko uči samo od reči

Ne želim da pišem radi pisanja već zbog osećanja slobode u sebi
Pisati radi pisanja znači biti poput pesnikâ zatvorenih u kaveze svojih stihova

Neću da navlačim zavese od stihova preko onog što je tako blisko
Svakom reči želim nežno da izbegavam nevidljivi poljubac sveta

Ne želim da vezujem stihove za sadržaj da galame komercijalnim metaforama
Već samo prazninom između rečenica da izrazim pogled ka tebi

I Pismo od Baša

Da bi pisao najpre treba izlečiti okeane
Razbuktati vatru da niko ne može da se približi rečima
Suncima zakloniti prozore da niko ne opazi da

IV Pismo Bašu

Videla sam povesma oblaka – poput trake na mojoj knjizi «budističkih stihova»
Ti oblaci nisu bili oblaci kao što ni moji stihovi nisu bili budistički

Oblaci su se osvrnuli za mnom i rekli mi: opet se spremaš na daleko putovanje
Da su mogli – zanimljivo bi bilo saznati na koju stranu bi krenuli, na moju ili
na tvoju?

Videla sam kako su u štampariji pravili one trake i oprezno ih stavljali u knjigu
Toliko napora i rada posvećivali su nečem što se odnosi na mene

Iznenada na Budinom prstu je izrasla mala livada uzbuđenja
Da li su imali vremena da iz te knjige pročitaju makar jednu pesmu?

Oblaci kao rukavice od jelenske kože skidane sa prstiju lovca plavetnila
Moja knjiga nalik je na iznošene cipele Pipi Langštrumf

Budističko ili nebudističko nije važno
Postoji samo jedno saznanje bez ikakvog naziva

Da li zbog toga osećamo da neko odlučuje umesto nas?

Omalovaženi smo nečim neshvatljivim

Kako dopreti do moći koja prethodi svakom događaju?

Da li je istina ono o čemu ne govorim?

IV Pismo od Baša

U šaci imaš sumrak
Ne otvaraj je jer ćeš uplašiti tišinu

Pružam ti vodu
A ti razmišljaš o kladencu umesto da ugasiš žeđ

Valerio Kručani - poezija

2008-09-27T16:44:00.000+02:00

VALERIO KRUČANI
Rođen u Rimu 1977. Pisanjem počinje da se bavi još sa 17 godina a prve nagrade za književnost i pozorište dobija 1999, odnosno 2000. Prvu nagradu za poeziju dobija 2000. od Nacionalnog Sindikata Pisaca. Učestvovao je na mnogobrojnim književnim festivalima i projektima umetničkog karaktera širom Evrope. Bio je nominovan za proznu i pesničku nagradu ALIAS koju dodeljuje grad Melburn. 2007. učestvovao je na Malta Mdditerranean Literature festivalu u organizaciji Literature Across Frontiers , a marta 2008. učestvovao je na London Festival of Europe u organizaciji European Alternatives. Trenutno živi u Španiji, u Madridu, i uključen je u kulturni projekat Red de Arte Joven, a radi i na romanu i scenariju.

Madrid

6

otuđen čak i jezik
i oruđe ironije
besa i argumentacije
ovo telo
ono što jesam
što sam bio
isparava, nestaje
dok nova izmišljotina
odugovlači da nastavi
sa svojim novim jezikom
da zauzme sve prizvuke
i da konačno bude
ovo i ono.

ne, ja nisam više ono
a još nisam ni ovo.

7

pas koji je izmileo napolje
ispod napuštenog dušeka
na uglu garaže, između đubreta
i otpadaka,

pas,

vrati mi ponekad
kao sočnu, slasnu kost
knjige koje su ostale u rimu
a sa njima i moje srce,
vrati ovu bledu projekciju
najbolje od svog potpunog kontrasta

8

poezija
je poslednji dronjak umočen u vodu
na pultu bara
i noći
u vreme zatvaranja
posle jednog dana
klijenata, stranaca
razočarenja i očekivanja

poezija je jedan lokal
krcat
jedan lokal prazan
neon upaljen do 7 ujutru
i pogled žena
iz metroa i autobusa

poezija je kurva
koja namešta gaćice
u slepoj ulici
pijanac koje se onesvesti na svakom koraku
zasađena ljubičica u zagrljaju otrova

poezija je neki tip
koji priča sam sa sobom
ili glas slepca
koji prodaje lutriju
na uglu pred barom

poezija je lagana muzika
ali može biti i najteža muzika
poezija je improvizacija mladih
koji se ne vrate kući noću

poezija je večno prisustvo
saobraćajca na semaforima na španskom trgu
po kiši
i poezija je čistačica
koja skida povraćku
govno, mrvice, leševe golubova, masnoću mesa sa sajma
koja otvara karte, koja noću poliva vodom trotoare

poezija je patetična
erotska, beskorisna, prazna, puna
poezija je trotoar
obučen u uvijeni lasteks
poezija je apsurdnost
koja se nalazi u glavi onoga koji je piše

poezija je ideja
koja ti sigurno izmiče
i više se ne vrati
i devojka ispred
koja nikada ne gasi televizor

poezija je ono što ti pričaju ljudi
kada te zaustave na ulici
to su karte za las ventas
od 4000 eura

poezija su besplatne novine
na vratima lokala
i prodavnica otvorenih 24 sata
i kinezi koji ti prodaju pivo
hleb i zemičke na ulici
poezija je policija koja hapsi
i uhapšeni koji vrišti i pljuje

poezija si ti koji tražiš posao
i ono što donose doznake
nezaposlenosti
poezija je želeti sve
a zadovoljiti se komadom hleba i jabukom

poezija su svi ovi stihovi
i vi koji slušate ili čitate
i ljubav za napuštenog psa
koji se pari sa psom sa pedrigreom

poezija je sirotinjski kraj
i malasaña lavapiés argüelles
i oni koji ne razumeju ove stihove koje ću morati da prevedem
poezija je bezumlje saznanja da se ne može razumeti
ali i nikada ne odustati
poezija je žena koju odvedeš u krevet
i čovek koji te šamara
sin koji prodaje prvom prolazniku
i ciganinu koji beži
poezija je sve ovo. mnogo više. poezija nije ništa.

Prevod sa italijanskog Ivana Rajičić

TRGNI SE! POEZIJA!

Program 5. Beogradskog festivala poezije i knjige

Poster for the 5th Belgrade Poetry and Book Festival "Trgni se! Poezija!"

Promocija zbirke pesama GOSTOPRIMSTVA Gorana Korunovića, 11. maj 2011, 20h, KCB (Galerija Artget)

Trgni se! Poezija! 05, Beogradski festival poezije i knjige

O svetlosti o nežnosti o mraku, video

19. maj, studio 21, Pančevo, prilog Pančevo RTV

Subota, 15/o5/o1o, Otvaranje festivalske izložbe Skladište poezije / Poetry Depot

4. Beogradski festival poezije i knjige / 4th Belgrade Poetry and Book Festival

3rd Belgrade Poetry and Book Festival, how it was...

Festival Trgni se! Poezija! u emisiji Vavilon (RTS) 23/o6/oo9

Nina Živančević - intervju

Evropa je sada drčnije momče

Adam Videman - intervju

U traganju za jezikom poezije

Jahim Topol - intervju

U ritmu disanja

Gostovanje Beogradskog festivala poezije u Paraćinu, 3o/o5/oo9

Program 28 - 31/o5/oo9

Poezija učesnika

PROGRAM/oo9 | PROGRAMME/oo9

Nešto nije bilo šta.(Stih Miloša Komadine)

Not Just Anything(Miloš Komadina’s verse)

Raša Livada - poezija

Faruk Šehić - poezija

Eva Zonnenberg - poezija

Valerio Kručani - poezija

Nešto nije bilo šta.
(Stih Miloša Komadine)

Not Just Anything
(Miloš Komadina’s verse)